Зашто нам је потребан универзални дизајн
Толико пута смо чули да свако дете треба да има право на квалитетно образовање. Ово је лако рећи, али у пракси скоро немогуће остварити. У истој учионици, у школским клупама налазе се деца са различитим потребама и интересовањима, физичким, развојним, интелектуалним потешкоћама, она просечна и она даровита. И насупрот њих, један наставник са задатком да помири све те различитости и сваком ученику пружи поједнаку шансу да нешто научи.
Један од начина уклањања баријера у учењу и омогућавање флексибилности приступу савладавања градива може да буде примена универзалног дизајна. Овај појам, преузет из архитектуре, односи се на дизајн производа и окружења тако да буду доступни што већем броју људи независно од њихових индивидуалних карактеристика. У образовању помоћу универзалног дизајна, или дизајна за све, како се још назива, одговарамо на потребе свих учесника у образовном процесу, како оних који имају извесна оштећења и потешкоће потешкоће у учењу, тако и оних даровитих, којима школско градиво није довољно изазовно и мотивишуће. Захваљујући технологији, данас сваки наставник може да примени принципе универзалног дизајна у својој настави и прилагоди је свим ученицима.
Како то ради Марија
Марија Рајић предаје српски језик и књижевност у Економској школи у Крагујевцу. У одељењима којима предаје има пуно ученика са посебним потребама: од оних са разним врстама потешкоћа у учењу, до даровитих. Сви они би требало да похађају неку врсту прилагођеног програма. Заједничко им је, што је свима њима веома блиска технологија и радо користе друштвене мреже и интернет. Технологија може помоћи ученицима са посебним потребама да се осећају више социјализованим у своје друштво, да превазиђу различите баријере, па стога, сматра Марија, ту њену позитивну страну треба искористити да их заинтересујемо да технологије користе и за учење, не само за забаву или дружење.
Како би се приближила ономе што зовемо универзални дизајн, Марија у својој настави користи сараднички алат Викиспејсис. На конференцији Нове технологије у образовању, на којој је учествовала као предавач, разговарала сам са њој о овом избору и могућностима вики у настави.
Зашто си се определила баш за Викиспејсис, а не неку другу платформу, Мудл, на пример?
На једном онлајн семинару о електронском учењу сам се упознала са многобројним алатима за учење на даљину и примену у настави. Вики ми се чинио најједноставнијим, посебно из разлога што немам неку техничку подршку од стране школе, нити опрему на располагању, а ни подршку колега или школе у том смилсу, па ми се овај алат чинио лакшим за употребу од Мудла. Волела бих да коритим Мудл, јер он има и неке додатне опције и могућности, али ми се некако чини да је боље да се он користи на нивоу школе. Можда грешим. Вики је бесплатан за овај вид примене за који га ја каристим.
На који начин постижеш индивидуализацију у настави коришћењем овог алата?
Најбитинија карактеристика индивидуализације која је потребна ученицима са посебним потребама је то што се мора прилагодити темпо рада, начин рада, сам материјал за учење ученицима и њиховим потребама и могућностима. Управо ИКТ алати омогућавају да ученици раде када и где желе и могу да уче, темпом који њима одговара, може им се прилагодити материјал за учење а да опет буду део свог одељења, тј. да се не осете изопштено чак ни онда када не могу да дођу на наставу.
Како користиш сарадничке могућности Викиспејсиса?
Сарадничке могућности викија кориситм на више начина. Могућа је сарадња међу ученицима и вршњачко учење, а исто тако и сарадња на линији ученици – наставник, мада је у овом виду наставе наставник само координатор и саветник, а ученици су ти који су „главни“ у процесу наставе. Ученици на вики могу постављати своје радове, одговарати на питања, радити квизове и сл, постављати питања ако имају неке недоумице, дискутовати са осталим ученицима или са наставником или оцењивати радове других ученика и сл. Могућности су бројне.
Данас је, чини се, теже неко икад мотивисати ученике на читање књижевних дела. Колико ти овакав начин рада помаже да их истински подстакнеш да прочитају неко књижевно дело, као што су Сеобе, на пример?
Ови алати и то што се упознају са разним мултимедијалним садржајима на вики странама или са неком занимљивом причом о самом делу или писцу, помажу и мотивишу ученике, али наравно ни ИКТ алати нису чудотворци у том смислу да натерају ученике да прочитају лектиру, посебно данас када се све мање чита и сви се широм света суочавају са тим проблемом нечитања лектире, али на нама је да спасемо свет књига.
Ученици су навикли да користе интернет за забаву и повезивање, много мање за учење. Колико радо користе интернет алате за учење? Да ли имаш утисак да су дигитлно писмени и колико начин рада који примењујеш утиче на њихову дигиталну писменост?
Примећујем да ученици технологију користе превасходно за забаву и дружење. Није им лако да се навикну да користе ИКт за учење, такав је и став већине наставника а и родитеља. Потребна је нека додатна едукација по том питању. Рецимо, ученици нису увек у стању ни да пронађу неку информацију или материјал на интернету а камоли нешто сложеније. Када се мало по мало уведу у то да ове алате могу користити и у настави и за учење, схватају колико је све то лако а и забавно.
Да ли користиш још неке алате осим вики и шта би препоручила, посебно када је у питању настава књижевности и језика?
Препоручила бих блог у настави као и разне апликације, посебно за основношколце.
***
Погледајте на који начин је Марија употребила вики алат у настави српског језика и књижевности.
Ако вас занима како се може користити Викиспејсис у раду са даровитим ученицима, послушајте Маријино излагање на конференцији Нове технологије у образовању.
Југославин блог 
bitno je da se radi, koji alat…nije. bar meni