Топ-листа алата за електронско учење у 2014.

Крајем септембра, Џејн Харт, оснивач C4LPT (Centre for Learning & Performance Technologies) објавила је листу 100 најпопуларнијих алата за електронско учење у 2014. години. Листа је резултат годишње анкете, осме по реду, у којој је учествовало преко 500 образовних стручњака из целог света.

Оно што је нарочито упечатљиво, јесте популарност Твитера, сервиса за микроблогинг, који прву позицију на листи држи од 2009. године. Овај сервис, када је учење у питању, надмашио је Фејсбук за читавих 8 места, јер се показао као најкоришћенији и најфункционалнији алат за креирање личне образовне мреже.  Веома моћних 140 карактера!

Предводник

У односу на прошлогодишњу листу, све је остало мање-више исто, с тим што се на моју радост непопуларна Махара, систем за објављување ел. портфолија вратила међу живе (61. место) и што су се на листи појавила два алата која сам испробала у раду са својим ученицима. Један од њих је Инстаграм, програм за снимање, уређивање и дељење фотографија, а други је Каху, платформа за учење засновано на игри. Занимљиво је да су и Каху и Инстаграм  предвиђени да се користе помоћу преносивих  уређаја (паметни телефони, таблет рачунари, ајподи), као и да су скоро сви алати на овој листи, бар они које ја познајем и користим, прилагођени корисницима мобилних уређаја.  Изгледа да  тренд коришћења сопственог преносивог уређаја и у радном контексту – BYOD (Bring Your Own Device)  постаје све популарнији и у свету образовања. Питање је наравно, када ће овај тренд стићи и у  наше школе.

Да ли се неки од ваших омиљених алата нашао на овој престижној листи?

Изградња знања, сарадња и употреба ИКТ у школи 21. века – нова реализација

У понедељак, 17. фебруара 2014. године започиње реализација семинара Изградња знања, сарадња и употреба ИКТ у школи 21. века (ИЗСИКТ), прва у овој школској години.
Семинар ће се одржати електронским путем на адреси: http://www.21.kreativno.rs/.

Тема семинара је оспособљавање наставника за израду иновативних наставних активности, које су у функцији развоја вештина 21. века код ученика. Полазници ће се упознати и са конкретним алатима за електронско учење, бесплатним за образовну употребу.
Више о томе како и зашто је овај семинар настао можете прочитати у овом тексту, а пријаву можете преузети овде. На овом форуму такође можете питати све што вас занима у вези са семинаром ИЗСИКТ.

О детаљима семинара можете прочитати у Каталогу програма сталног стручног усавршавања: http://katalog.zuov.rs/Program2012.aspx?katbroj=245&godina=2012/2013.

Дигитални урођеници и електронска пошта

Jugoslava:

Да ли су наши „дигитални урођеници“ и функционално дигитално писмени и умеју ли да користе електронску пошту на квалитетан начин

Originally posted on ЧАСОПИС ЗА НАСТАВНИКЕ "Партнер у учењу":

Електронска пошта је један од првих најважнијих сервиса које је подржала интернет комуникација. Коришћење електронске поште је незаобилазно у пословном окружењу и упркос све већој употреби Скајпа, Твитера и Фејсбука није истиснуто ни у личној комуникацији било да је она само између две особе или између више особа. Упркос томе, наши ученици, као дигитални урођеници, сами не осећају потребу да савладају коришћење електронске поште, и засада владају самоуверено само комуникацијом на Фејсбуку. Да ли је то довољно, ко је дужан да припреми наше ученике за будућност писане комуникације наставник информатике и рачунарства, наставница српског, неко трећи, или би требало да прихватимо одбијање ученика да уче коришћење електкронске поште коју сматрају застарелом и досадном?  Чланак наставника српског језика Југославе Лулић са промишљањем на ову тему можете прочитати на овој вези (0.2МБ, DOCX).

View original

Наставак једне узбудљиве приче

Истраживање виртуелних светова и могућности њихове образовне употребе је  узбудљива авантура у коју смо се Катарина Вељковић и ја отиснуле  прошле године  као потпуни почетници. Од тада смо, корак по корак, напредовале, учећи од колега и експериментишући заједно са ученицима. Откриле смо многе занимљиве  дестинације, набавиле своју кућицу, научиле да снимамо филмиће у Секунд Лајфу, креирамо објекте, повежемо виртуeлни свет са Мудлом и одржимо у њему два часа  са ученцима.

Следећи корак у овој нашој авантури је управљање аватаром (наш дигитални представник) помоћу покрета, што омогућује уређај под називом Кинект (Kinect) који детектује покрете и преноси их у рачунар.

Како изгледа када се повеже овај сензор покрета са  виртуелним  светом Секунд Лајф , погледајте у видео запису испод.

Повезивање Секунд Лајфа и Кинекта

Узбудљиво, зар не!?

Exploring Second Life – забелешке са једног виртуелног путовања

Данас сам се уверила да бити наставник не значи заборавити како је бити дете и да, бар неки од нас, нисмо заборавили да се играмо. Истражујући могућности образовне примене виртуленог света Секунд Лајф, осетила сам дражи искуственог учења које је, иако се одвијало у дневној соби, бескрајно подсећало на авантуру.

Урањајући у овај паралелни универзум, у току данашњег поподнева урадила сам и научила следеће:

1. како се позивају пријатељи, креира група, шаље позив пријатељу на одређену дестинацију (Секунд Лајф се дефинитивно базира на друштвеном конструктивизму)
2. пронашла одлично видео упутство о изради фотографија у Другом свету и практично применила научено
3. спријатељила свој лични и наставнички аватар и одвела их  на исту дестинацију (постоје модериране дестинације, којима се приступа само по позиву)

   

Збуњени аватари – заједничка СЛ фотографија

1. открила могућност размене, дељења различитих објеката између аватара
2. како да прихватим позив у групу и комуницирам са другим становницима овог виртуелног света
3. како да мењам положај тела док седим на клупи

Опуштена комуникација у виртуелном свету

Велики корак за једну дигиталну придошлицу, зар не?

Подели ово:

Презентација за конференцију Слободан софтвер у настави

Упознајте Киндл

Прошлог викенда сам коначно успела да набавим књигу за којом сам трагала безмало годину дана. Прво сам чекала да је преведу на српски, затим да је објаве, а пошто  у Бачкој Паланци има свега пар књижара у које, узгредбудиречено, нова издања стижу са великим закашњењем,  потегла сам до Новог Сада како бих је купила. Када сам љубазној продавачици свечано саопштила да је ово последња књига коју купујем, збуњено ме је погледала, претпостављам зато што сам јој личила на некога ко воли да чита.  Не желећи да је оставим у недоумици, додала сам: “Последња папирна књига”. У даљем разговору открила ми је да неке издавачке куће у нашој земљи озбиљно размишљају о томе да пређу (и) на електронско издаваштво (за сад на сајтовима издавачких кућа у електронском облику можете пронаћи само неколико првих страница најновијих књига, што служи као реклама),  али велика препрека за то  је начин плаћања.

Док се наше издавачке куће не осмеле на тај први е-корак, остаје нам, ако желимо да читамо најновиjе светске бестселере, да их наручујемо преко Амазона, највеће и најпознатије електронске књижаре, која од 2007. године производи и читач електронских књига, Киндл.

Амазон сајт

Шта је Киндл и које су његове предности

Киндл је читач у који може да се смести једна омања библиотека од  неколико  хиљада књига. Изгледом подсећа на нешто између мајушног таблет рачунара и великог паметног телефона. Уствари, Киндл је величине класичне књиге, сасвим лагане и са екраном који захваљујући технологији електронског мастила такође подсећа на странице књиге.

Писмо Харалампију у Киндлу

Са једне на другу страницу књиге (у случају да имате Кидл-тач) се прелази додиром прста на екран (могуће је прелазити и са једног поглавља на друго, враћати се уназад, итд). Како и у папирним, и у књигама које читамо помоћу овог уређаја можемо да остављамо белешке, означавамо текст, а постоји и могућност истраживања књиге (опција X-Ray), слушања позадинске музике (за оне који воле да читају уз музику), претварања текста у говор (ако волимо да нам други читају) и дељења, односно слања забелешки или омиљених цитата, директно са овог читача на неку од друштвених мрежа (за ово последње потребно је имати приступ интернету).

Дељење омиљених цитата

Осим набављања и читања књига (што му је основна намена) директно са Киндла  можете претраживати интернет, проверавати своју електронску пошту, пратити и писати твитове, повезати се са  Википедијом итд.

Како до књиге за Киндл

Ако сте регистровали свој Киндл уређај на  Амазон сајту, директно са њега уз помоћ опције Куповина у Киндл продавници (Shop in Kindle Store) можете преузимати, односно куповати књиге. Књига на коју сам чекала месецима и платила је 800 динара, у електронском облику (додуше на енглеском језику) кошта 13 долара (за нас је то ипак скупо), наручује се једним кликом и стиже вам за неколико секунди. За куповину морате имати кредитну картицу, а у случају да не желите да је користите, имате  сасвим довољно одличних бесплатних књига. За мене, с обзиром на то да ми енглески није матерњи, ово је одлична прилика да вежбам страни језик,   посебно због тога што су у Киндл уграђени Оксфордови једнојезични речници, тако да када наиђем на непознату реч, превучем је прстом и појави ми се њено објашњење.

У Амазон књижари нема књига у киндл формату на српском језику, а тешко да ћете их наћи и негде другде на интернету. Али зато постоји бесплатна апликација Calibre e-book management уз помоћ које можете да претварате књиге из различитих формата у формат који подржава Киндл.

Менаџер електронских књига

Добра вест је такође да Киндл уређај препознаје ћирилицу, као и да се књиге у њему могу организовати као у правој библиотеци.  Ја сам например, преузела нека дела са Дигиталне антологије српске књижевности која се обрађују на часовима српског језика и књижевности и објединила их у посебну колекцију коју сам назвала Читанка.

Имају ли електронске књиге душу

Претпостављам да ће многи љубитељи лепе књижевности рећи да су електронске књиге без душе и да се никад неће одрећи оних папирних, јер нема ничег лепшег од мириса тек купљене књиге, ни чаробнијег од звука који производи шуштање хартије под прстима. Магија читања на овакав начин је незамењива.

Но, ако имамо у виду Бланшоову тврдњу да: “Књига бива књигом тек кад се чита”, и да је суштина у духовном свету у који нас она уводи, не у њеном оваквом или онаквом облику, можемо лакше превазићи отпор и предрасуде у вези са књигама у нетрадиционалном облику. На крају крајева, ако је најважнији симбол Гутенбергове галаксије одлучио да се прилагоди ери интернета, и понуди нам своје најрепрезентативније примерке бесплатно  (Пројекат Гутенберг) зашто не бисмо и ми пружили руку новом времену и могућностима.

И, за крај

Киндл сам први пут пожелела пре 2 године, када сам мучећи се да заспим у току једног дугог лета, бескрајно завидела младићу који је прекраћивао време читајући омиљену књигу. И не само једну, могао је да чита две, три, читаву библиотеку уз помоћ само те једне, лагане и елегантне справице!

Овог лета сам свој дуги лет безбрижно преспавала, не завидећи никоме, док се у мојој торбици, тик уз пасош и карту, удобно сместио читач електронских књига, Киндл. Сад кад га имам, читање могу да одложим и за неки други пут.

Second Life – између игре и стварног живота

Second Life је виртуелни свет који се протеже онолико колико досеже људска машта. У њему је све могуће: отпутовати на далеку егзотичну дестинацију уз шум који производи телепорт, летети, дисати под водом, комуницирати са људима из различитих крајева света, изгледати другачије, не бити људско биће, присуствовати концертима, лудовати на журкама, градити и стварати, зарађивати и трошити. Судећи по искуствима неких престижних универзитета, у виртуелном свету је могуће и учити. И то квалитетније и дубље него у реалним, традиционалним учионицама.

Истражујући Second Life, заједно са својим ученицима, за потребе предстојећег вебинара на тему “Ни на вебу ни на земљи”, више пута сам се запитала, води ли то уопште нечему.  Ученицима је он на први поглед занимљив, јер личи на 3Д игрице које свакодневно играју, али им брзо постаје заморан јер за разлику од игрица у њему нема циља који треба постићи да би се прешло на следећи ниво.

За мене је пак, ово било потпуно ново и прилично стресно искуство. Морала сам пуно да учим како бих савладала вештине које су њима, чини се, урођене. Лако сам се снашла по питању проналажења локација јер сам тачно знала шта ме занима, али с друге стране, тешко сам управљала својим, с муком креираним аватаром и ступала у интеракцију са предметима у околини. Од истраживања једне универзитетске библиотеке сам одустала јер нисам умела да се попнем уз завојите степенице,  а у православном храму у коме сам уживала у духовној музици и репликама наших најпознатијих фрески и икона, намучила сам се када сам пожелела да упалим свећу. Први пут сам се осетила као дигитални придошлица, у правом смислу те речи.

Мој аватар у покушају паљења свеће

Но, истражујући заједно, ми смо се допуњавали. Ја сам ученицима одређивала циљ и усмеравала их на истраживачком путу, а они су мени показивали вештине и откривали пречице.

Које су ту вредности овог виртуелног света, може ли се он користити у настави и како, која су његова ограничења и недостаци, моћи ћете да чујете од мојих ученика у четвртак, 31. маја, на вебинару који организује сваког последњег четвртка у месецу Клуб љубитеља финих вебинара.

Проба вебинара

Видимо се на вебинар кафи.

Symbaloo–омиљене интерент странице на једном месту

Колико пута вам се десило да када желите да посетите запамћену интернет страницу морате да копате по по свом веб прегледачу, што понекад уме да одузме доста времена и живаца? У случају да нисте при свом рачунару, или користите више рачунара, што је случај са мном, овај проблем постаје још наглашенији, јер је потребно или знати тачну адресу странице, или бесомучно претраживати интернет. Недавно сам одлучила да овој муци станем у крај, и своја, сад већ нагомилана, омиљена веб места уредим и омогућим себи да им приступам брзо, са једног места, једним кликом.

Symbaloo – уређивач хаоса

За уређивање и похрањивање веб страница, корисних чланака које сте нашли на интеренту и сл. користе се друштвени обележивачи (social bookmarking). Осим тога, ови алати нам дозвољавају да своје странице делимо са пријатељима, као и да погледамо оно што су они пронашли и означили као занимљиво. Најпознатији су Diigo, o чијој је употреби у сарадничком и истраживачком раду, недавно одржан вебинар за наставнике (овде можете погледати презентацију са вебинара), затим Delicious,  EndNote (одличан за организовање референци) Symbaloo и др. 

Алат који ме је, као почетника у коришћењу букмаркинг алата, освојио својом једноставношћу, функционалношћу, бројним могућностима и можда највише  изгледом, је управо последњи међу наведенима, Симбалу.

Неке од могућности овог сервиса:

1. могућност једноставног додавања веб страница, петраживача, маркера, електронске поште итд
2. додавање и брисање блокова
3. бирање прилагођене иконе за сваки сајт
4. прегледање помоћу картица и могућност категоризације картица
5. дељење целе стартне странице, или појединих картица са пријатељима
6. ембедовање симбаду дугмета на лични сајт

Упутство о коришћењу овог сервиса на енглеском језику можете преузети  овде.

Symbaloo EDU

Ако сте наставник, осим за сређивање сопственог хаоса, Симбалу  можете  користити и као допуну настави: за организовање едукативних ресурса на интернету и подстицање сарадничког и истраживачког рада ученика. У том случају пожељно је да отворите налог на Symbaloo edu. За више информација  о едукативној употреби сервиса Симбалу,  погледајте овај видео.

Време је да се организујемо. Срећно!

Муке по Махари

 Young people should be educated in ways that support them to assume control of their own learning and that they can only do this if they develop the capability to assess their own learning.

(The New Zealand Curriculum)

Да нема доброг учења без мало мучења, ових дана доказали су ми полазници семинара ЕУДКН, креирајући своје портфолије у Махари и размишљајући о томе како да исто примене у својој настави.

Махара је систем за објављивање електронских портфолија који  осим представљања личних постигнућа и писања критичких осврта служи и за интеракцију и умрежавање корисника (О основним карактеристикама овог система већ сам писала у чланку Електронски портфолио.). 

Коришћење овог и оваквих система у функцији учења подразумева и посебан (другачији) педагошки приступ, који подстиче код ученика развијање одговорности према сопственом учењу и способности самопроцене постигнућа.

У школама на Новом Зеланду (постојбини Махаре), ел. портфолио  је увелико део школског система, у неким школама у Америци (углавном средњим) га користе у комбинацији са системом за управљање учењем, Мудлом, али још увек, наставници постављају себи питања како на најбољи начин искористити његове могућности. О томе сведоче и  видео презентације које говоре о могућностима Махаре у раду са ученицима основних и средњих школа.

Поглед у Махарин поглед

Нешто сам урадила. Шта не знам. Не видим. Мислим да сам негде нешто запамтила, али нисам сигурна да ли се види. Збуњује ме Махара. Другачија је од свега у чему сам радила…

Ове речи полазнице семинара ЕУДКН илуструју муке на којима су се нашли наши наставници приликом првог сусрета са Махаром и њеним погледима. Њихов задатак је био да уреде свој профил, напишу промишљање у форми блог-поста, додају фотографију и линк, као и да се умреже са осталим полазницима и дају повратну информацију на њихова промишљања. Овај релативно једноставан задатак отежала је Махарина неинтуитивност  која подразумева ударнички рад у позадини. Наиме, да би оно што смо написали и поставили (слика, видео запис, документ) било видљиво, морамо га ставити у поглед.  Стављање у поглед није довољно, јер систем од корисника тражи да прецизира ко ће имати приступ том погледу, односно ко ће моћи да га види. Потребно је то урадити са сваким новим промишљањем, документом… Пуно корака до циља.

Хоће ли оно што смо ставили у одређени поглед бити јавно, видљиво одређеној групи (Махара омогућује креирање група), појединим особама, или  потпуно приватно (као тајни дневник), зависи од тога шта желимо да постигнемо, али  нам омогућује и да од једног портфолија направимо више њих са потпуно различитом наменом.

“Мучећи се” и дружећи у Махари, наставници који су одлучили да је истраже, били су много више упућени једни на друге него у Мудлу (на коме се семинар одвијао) и имали су потребу да своја постигнућа поделе са осталима, као и да једни другима дају подршку у савладавању овог помало компликованог алата.

Настајале су нове педагошке дефиниције и “методе” учења, као што су учење из ината, учење кроз нервирање и учење типа хиљаду пута ништа, па једном можда.  Најактивнији форум у Махари звао се Нервирање.

И поред тога, резултати рада полазника били су импресивни.  Мало врећи напор од оног на који су навикли користећи ИКТ, у комбинацији са погледом на сопствену наставу,  изродио је врло занимљиве и оригинално уређене профил странице,  организоване на различите начине, промишљања која нису писана само да би се урадио задатак, већ прави критички осврти на сопствену праксу, и покушаје заједничког осмишљавања начина на који се један овакав систем може користити у раду са ученицима. 

Са којим ученицима

Прво добро које су наставници препознали упознајући се са Махаром из позиције ученика, јесте да је она сигурно и безбедно окружење, које омогућује висок ниво заштите података.  Додатна добра страна је могућност интеграције у Мудл (тзв Махудл) који се већ користи као допуна настави у неким школама у Србији (боље речено, користе га неки наставници у неким школама у Србији). Махара омогућује умрежавање, комуникацију и дељење са пријатељима, што је још једна добра страна, посебно из перспективе ученика.  Могло би се рећи да је она својеврсна комбинација друштвене мреже (попут Фејсбука) и  блога.

Па ипак, колико ће  наши ученици, навикнути на једноставна решења која им нуди Фејсбук, пожелети да раде у систему за чије је коришћење потребно више од 2 клика и којим доминира нешто што се зове размишљање?  Да ли су они, свикли готовим решењима а ненавикнути да се од њих тражи да преузму одговорност за сопствено учење (коме, захваљујући многобројним факторима од којих су неки директно повезани са начином на који наш школски ситем функционише, многи од њих уопште не виде сврху) препознати добробити креирања портфолија као начина развијања многих вештина које ће им требати у даљем животу у овом нашем 21. веку?

Где и како уопште уденути електронски портфолио (као начин учења) који подразумева континуитет, у предметно-часовни систем, у оквиру којих предмета, са којим узрастом, са којим ученицима ?

Један од одговора понудила нам је Александра Секулић, наставница српског језика и књижевности из Куле, која је констатовала да је: Махара  царство за оне које некада на часу „нежно ућуткате“ јер немате времена до краја да их саслушате. Овај алат, чини се, оставља могућност да такви ученици објаве оно што знају, разумеју, о чему промишљају, и у погледу чега имају критичке осврте, а наставник може да прати и дискутује са њима и о садржајима који нису строго део наставног плана и програма или замисао у његовој припреми. Одличан увид у напредовање ученика.

Генерални закључак полазника семинара, био је: Махара да, али само са одређеним ученицима, онима који не беже од додатног рада и залагања, са даровитим ученицима који не успевају у оквиру редовне наставе довољно да се искажу, у оквиру пројектне наставе (коју опет везујемо више за ваннаствне него за наставне активности).

Примери добре праксе

У ишчекивању подвига наших бивших полазника, ево некололико примера добре праксе употребе електронског портфолија у Махари у настави књижевности. Резултати групног и индивидуалног рада ученика у истраживању појединих књижевних дела, писаца  и епоха представљени су у облику електронског портфолија. При том је корићења Махара повезана са Мудлом.

Отело и самоочување

Епоха романтизма

Списак ученичких радова можете видети овде.

Верујем да је ово изводљиво и код нас. Шта ви мислите?