Галерија Путовање на север III део – Хелсинки

Философија путовања

Путовање ради путовања, не само због одредишта, својеврсни је ларпурлартизам који највише долази до изражаја када се путује бродом. Један од разлога је свакако трајање путовања, као и његова атрактивност. Такође, могућност да вам се нешто догоди (спољашњи или унутрашњи преврат) неупоредиво је већа када путујете бородом, него док се превозите авионом, аутобусом или аутом.

Ово размишљање, сасвим лично, вероватно је повезано са мојим детињством, књигама које сам тада читала и филовима које сам гледала (у оба случаја, издвајам Смрт на Нилу, Агате Кристи).

Мариела

Укрцавање на Мариелу, најстарији и најславнији брод који плови на релацији Стокхолм-Хелсинки, трајало је читаву вечност – процедура је више подсећала на укрцавање у авион, него на сцене виђене у (старим) филмовима. Стерилна чекаоница, отварање гејта, пунктови за проверу пасоша и чекирање карте, ваздужни тунели који спроводе путнике директно у унутрашњост брода.

Део Мариеле, сагледан из луке

Мариела је најстарији брод компаније нордијског назива Викинг лајн. Када је, 1985. године, почела да саобраћа на реалцији Стокхолм – Хелсники, била је највећи трајект на свету. У историју се уписала 1994, када је прва притекла у помоћ броду Естонија и на своју палубу из леденог мора извукла 15 унесрећених путника. Била је то друга највећа  поморска катастрофа XX века, одмах иза Титаника. Од 989 путника свега 137 је спашено. Већина их је потонула са бродом. А Мариела је поделила славу Карпатије.

Брод има 11 палуба. Најизазовнија је она на самом врху, са које се пружа, док је брод још у луци, панорамски поглед на град. Ово ми је била идеална прилика да узвратим ударац Стокхолму и овај пут ја њега осмотрим са висине.

IMG_20190721_160633
Стокохолм и са висине изгледа савршено.

Брзина којом наш брод полови Балтиком свега је 25 – 30 km/h. Претпостављам да је то због веома разуђене обале – хиљаде раштрканих острваца, оних насељених, али највећим делом сасвим малих и пустих (уочила сам и једно минијатурно са кривим дрветом на средини као јединим трагом живота). Море је мирно и тамно. Небо сиво, избраздано облацима кроз које се местимично пробија сунце. Ветар се појачава како одмичемо од обале, али није хладан и непријатан. Покушавам да замислим како је зими. Прикладна музика била би Валкире.

Наше путовање до Хелсинкија траје око 16 сати (и исто толико у повратку) и за то време ова метална тврђава нам је дом.

Кабина је сасвим мала, стишњена што би се рекло, али потпуно функционална. У свега неколико потеза дневну собу смо претварале у спаваоницу (са четири удобна кревета) и обрнуто. Купатилце са туш кабиницом, лажни прозор (то ми је било једино разочарење), имале смо чак и сточић на коме смо држале храну и мини предсобље у коме смо пуниле мобилне и остављале ранчеве (кофере нисмо носиле на брод). Унутрашњост брода је попут малог града: ресторани (са погледом), бутици и фри-шоп, простор за забаву, одмарање и рекреацију (са све финским саунама), просторија за пушаче (такође са погледом).

Ипак, најузбудљивије је на палубама где сам и проводила највише времена. Једанаест палуба, свака посебног штимунга, интезитета ветра и догађаја.

Различити људи, Скандинавци углавном, али и неизоставни Азијци,  смеша неразумљивих језика у којој сам покушавала да одгонетнем који су германски, а који је фински (Фински није у сродству са индоевропским језицима и због тога је нама Европљанима нарочито егзотичан.). У вечерњим сатима доминантан призор су биле групе Швеђана који гласовима подмазаним финским пивом, изводе песме набијене националним поносом   (читала сам да многи одлазе пут Хелсинкија само да би пили на броду, а после и у луци, због прилично рестриктивног шведског закона по питању алкохола). У јутарњим пак сатима, уз цигарету и кафицу, можете посматрати парове са кучићима који одбијају да врше нужду на местима која су за то предвиђена.

Највише времена проводила сам на палуби на осмом спрату. Целој мојој дружини она је највише легла. На њој сам дочекала и залазак сунца, негде иза 11 увече. Боје су нагло окупирале небо када је велика црвена лопта почела да урања у пучину остављајући траг у води и  чудну  измаглицу на хоризонту. Био је то призор толико интензиван,  да је било немогуће одвојити се од њега. Не вреди га описивати, слике су бољи сведок, мада не сасвим  поуздан.

Welcome to Helsinki

Изашли смо с брода у блистав дан. Сунце је било високо на небу и тако ће остати све до нашег повратка у касним поподневним сатима.

Удаљавамо се од луке и Хелсинки полако почиње да нам открива своју посебност. Архитектура овог, најсевернијег  вишемилионског града на планети, разликује се од осталих скандинавских земаља. Иако су га основали Швеђани (средином XVI века), велики утицај су извршили и Руси (који су га окупирали након Финског рата, 1809), па цео град одише суочавањем ове две културе. Уочљива је комбинација сецесије, специфичне – блатичке, и руског империјалног (неокласицистичког) стила.

Пре пар година, када сам из Петерхофа  посматрала Фински залив први пут сам жарко пожелела да посетим ову земљу. И то је било изводљиво већ тад, јер од Санкт Петербурга до границе са Финском има нешто више од 200 километара, а до њеног главног града мало мање од 400. То је разлог што је највише руских туриста у Хелсинкију.

Руски цар на Сенатском тргу

Најпрепознатљивија знаменитост Хелинкија је протестантска катедрала која се издиже над  Сенатским тргом. Изграђена је по наредби руског цара Николаја I, који је у Финској носио титулу великог војводе. Њен првобитни назив, Црква Светог Николе, након Октобарске револуције и изненадне независности (да ли су Руси у свеоштем превирању изгубили интерес за Финску?), промењен је у Хелсиншка катедрала.

Потпуно бела, ако изузмемо загасито зелене куполе (једна велика у средини и четири мање), сведена а ипак раскошна, изгледа као да су је анђели спустили са неба.

Цео трг одише необичном, свечаном и светлом атмосфером. Ако је Тјенанмен највећи трг који сам посетила, Црвени – најраскошнији, Сенатски би с правом могао понети титулу најсветлијег. Бар за дугих поларних дана. Могла сам сав дан седети на степеништу и упијати његову атмосферу, никуда ми се даље није ишло.

Не бих на овом месту да вас замарам историјом, али ово морам поменути. Познато је да Финци баш не љубе Русе. Ипак, споменик једном руском цару краси овај трг. У питању је Александар II, исти онај коме је посвећена Црква Спаса на крви, бајка од цркве. Цар реформатор, задужио је фински народ јер им није гушио слободу, попут многих пре и после њега. А они су умели да му се одуже.

Маркет сквер

Једном попречном улицом, спуштамо се на централни градски трг, под називом Маркет сквер. Крајем ока примећујем натпис за бесплатан јавни тоалет и осећам олакшање. Не физичко већ егзистенцијално. У свим градовима које сам на овом путовању посетила (али и у многим другим), тоалет се наплаћује. Чак и у тржним центрима. Увредљиво је за људски род, посебно за оне земље које се сматрају напредним, наплаћивати услуге везане за основне, физиолошке потребе. Хелсинкију сам ударила један плусић.

На средини трга је фонтана на којој је представљена нага сирена окружена фокама (признајте да нисте до сад видели фонатану са фокама); лево од ње налази се  Еспланада парк, душу дао за доручак на трави, а десно, сасвим уз море, пијаца по којој је трг и добио име.

Приметила сам да код скандинавских народа осим дивљења природи и поштовања исте, постоји и неки ноншалантан однос према њој, али не у смислу неодговорности, већ јасне идеје да је и она у служби човека. Тако није необично да се усред парка који је савршено уређен (код нас би сигурно освануо натпис: Забрањено газити траву) лешкари и пикникује, што на клупицама, што на трави. И заиста, доручковали смо у Еспланади, јело које смо сами направили, свако по свом укусу, у оближњем маркету. Моје јело, осим различитих зелениша и умака, садржало је и месо свежег лососа. Лосос је овде јефтин (по истој цени као и нпр. зелена салата), а много укуснији од оног који се може наћи по нашим продавницама.

Доручак на трави

Док смо на клупици хватале интерент (још један плусић за Финску, земљу са правом на интернет) почела је киша, краткотрајна, и то је, уз пљусак у Стокхолму, била једина прилика да извадимо кишобране које смо стално носиле у ранчевима.

Осим кише, на градској пијаци освежиле су нас и цене. Навешћу само да пола киле малина овде кошта невероватних седам евра.

Иако веома скуп, Хелсинки је приступачнији, отворенији и срдачнији од других градова које сам посетила.  Саветујем свима који се случајно или са намером нађу у овом граду, да обавезно ураде следеће:

  1. посете Градски музеј (бесплатан улаз) и доживе свакодневицу Хелсинкија у прошлости;
  2. попну се на кров хотела Ваакуна који се налази одмах уз железничку станицу (такође туристичка атракција) и са његовог крова посматрају град;
  3. посете Lasipalatsinaukio (заиста не знам како се ово изговара), трг помало бизарног изгледа, чији један део подсећа на издигнуте хумке, а  уствари је кров подземне уметничке галерије. Са ових хумки се пружа поглед на хотел Ваакуна који  је, тек тада сам то приметила, у облику брода.
  4. Одмах уз трг или на њему (чудна геометрија влада овим делом града) налази се Капела тишине која изгледом асоцира на Нојеву барку. Обавезно уђите у њу.

А сад, мало тишине

У Капели тишине  преплавило ме је чудновато осећање. Оно мало Финске и Хелсинкија што сам видела за један дан, подсетило ме је на нас. Сиромашни и понижавани у прошлости, константно између две ватре (истока и запада), монета за поткусуривање великих сила, схватили су вредност слободе, чини се, искреније и дубље од осталих. И сањајући ту слободу, успели су да постану земља високог стандарда, среће (кажу да су Финци најсрећнији народ на планети) и одличног образовања. Мени само делују нормално, сасвим нормално.

Питам се где смо ми погрешили.

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s