Галерија Путовање на север I део – Хамбург

Путовање на север

Свет је као мозаик, саткан од безброј коцкица непроцењиве вредности. Сагледати га целог је за ограниченог људског века скоро немогуће, али већ и увид у његове појединачне делове чини човека богатијим.

На моју одлуку да лето, уместо за купање у неком од топлих јужних мора, искористим за упознавање хладног европског севера, утицала је једна књига. Чим сам заклопила Увеа (пун назив романа: Човек по имену Уве), шведског писца Фредрика Бакмана, која је узгред буди речено, једна од најтоплијих људских прича коју сам прочитала, знала сам да сам одабрала нову дестинацију. Односно, она је мене одабрала.

Време је за сусрет са далеком Скандинавијом, земљама застрашујуће дугих зимских ноћи и високог стандарда.

Предворје Скандинавије – Хамбург

За Хамбург се може рећи да је предворје Скандинавије. Налази се на крајњем северу Немачке, на ушћу две реке (Алстер и Била) у Елбу (словенски назив – Лаба), преко које је повезан са Северним морем. Одличан стратешки положај учинио га је идеалном луком, трећом по величини у Европи (изa Ротердама и Антверпена), а бројни канали обезбедили су му титулу Венеција севера, која краси и неке друге прелепе градове на северу Европе. Оно по чему се остале венеције не могу мерити са њим, је број мостова. Кажу да их Хамбург има две и по хиљаде.

Град складишта

Још по нечему је Хамбург шампион и то светски. У њему се налази највеће лучко складиште, које је УНЕСКО 2015. године прогласио за светску баштину. Звучи необично да једно складиште заслужује такву почаст, али је само једна шетња овим необичним комплексом довољна да развеје све сумње.

Складиште је настало крајем XIX века као резултат наглог трговинског развоја и отада се константно развијало. Зграде од црвене опеке изграђене у неоготичком стилу на храстовим стубовима и челични мостови који им контрирају премошћујући тамне канале Елбе, учиниће да се осећате као да сте залутали у Чаробњака из Оза, што је била моја прва асоцијација.

Шетња чудесним градом складишта, завршава се у луци (уствари цео овај део града назива се HafenCity и од 2008. нови је центар града), која је, нетипично за луку, и културно средиште града.  Зграда која доминира је сто десет метара висока концертна сала под називом Филхармонија на Елби (Elbphilharmonie). Потпуно у духу XXI века (завршена је 2017. године) својом модерношћу одузима дах, као уосталом и цела лука.

Обилазећи Европу наквикли смо на старе грађевине и готово усвојили девизу: што старије то вредније, помало презриво одбацујући све што на себи нема призвук патине. Први пут у Хамбургу, а потом у  градовима Скандинавије, уверавала сам се да модерно, на моменте и футуристичко уређење града, не значи искорак у отуђење, већ напротив, прилагођавање града савременом човеку. Моја нова девиза што се архитектуре тиче могла би да постане: удобно и лепо за око.

П.С. Са крова Филхармоније пружа се фантастичан поглед на канале и луку. Покушале смо да га доживимо, тако што смо се попеле на највиши спрат хотела са пет звездица који је у склопу ове зграде. Међутим, између нас и крова испречио се аутомат који је тражио да провучемо хотелску картицу или карту за концерт. Понекад је уживање у врхунском погледу привилегија имућних. И на то се треба навикнути у савременом свету.

Црква Светог Николе

Градови се рађају, али и пропадају, страдају, умиру. Понеки, привидно мртви, чекају тренутак да се подигну као феникс из пепела. Један од полумртвих градова био је Хамбург који је 1943. за длаку избегао судбину потпуног уништења.  И попут Берлина који је нешто касније задесила слична судбина, чува успомену на разарање, оличену у цркви Светог Николе. 

У XIX  веку ова неоготичка црква је била једна од највиших и најимпозантнијих грађевина на свету. Страдала у бомбардовању, дуго је чамила чекајући на обнову и постепено пропадала, да би крајем осамдесетих, оно што је остало од ње рестаурирано, а простор око цркве уређен у меморијални парк под називом
место сусрета.

Нико на свету не може променити истину. Може је само потражити, пронаћи и служити јој. Истина се налази на свим местима. (Превод записа на скулптури „Испит“)

Бубе

Хамбург је и град музике и мјузикла, у њему гостују многе светски познате звезде. А могло би се рећи и да се у њему звезде рађају.

Иако су настали у Ливерпулу, један од, за рокенрол најзначајнијих бендова, свој пут ка слави почео је да крчи управо у Хамбургу. И то у озлоглашеној четврти Санкт Паули (некадашњи пандан црвеним фењерима у Амстердаму),  на адреси 64 Grosse Freiheit.

И данас постоји клуб Индра у коме су Битлси имали своју прву свирку 18. августа 1960, само дан након што су стигли у град у коме су остали две године. Овде су од потпуних анонимаца, који су спавали у оскудној собици поред ве-цеа, израсли у локалне звезде, а након сусрета са Брајаном Епштајном и светске.

За један дан боравка у Хамбургу, доживела сам много померања из лежишта. Другачија архитектура, пејзаж, боје, стил живота који сам тек наслутимла, били су увертира за оно што ће уследити.

Настављамо даље на север. Очекује нас Шведска и њен главни, језиколомног имена град, Стокхолм.

Наставак

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s