Барселона II део – Трагом Уметника

Саграда Фамилиа

Када путујемо, желимо да видимо што више за што мање новца. Раније то није било могуће и путовања су била привилегија богатих. Развојем технологије све је појефтинило и постало доступно. Градови-музеји, попут Барселоне, постали су мета масовног туризма, а њихове знаменитости кулисе за стицање профита.

Замислите да живите у најлепшем месту на свету, али у условима константне опсаде. У великој мери за то су криви уметници који следећи свој сан остављају препознатљив печат граду у ком живе и стварају. Изгледа да лепота понекад може и да искомпликује живот обичним смртницима.

Дан почиње са Пикасом

Прво на шта помислимо када се помене Барселона, свакако је њена најзнаменитија грађевина, Саграда Фамилиа. Међутим, сусрет са њом сам оставила за касније.  Разлог је био практичан – прва субота у месецу, дан је када је улаз у већину музеја бесплатан.

Након испијања јутарње кафе на балкону, толико узаном да на њега не можете да поставите ни столицу, упутиле смо се у  Пикасов музеј који се налази у средишту  Ла Рибиере, у непосредној близини средњовековне базилике Santa Maria del Mar. Цркви смо се дивиле само споља, јер смо журиле ка музеју за који смо карте „купиле“ неколико дана раније преко интернета. Ово ми је била прва онлајн куповина чији је износ био, за две улазнице, 0 евра.

Улаз у Пикасов музеј

Музеј  заузима пет камених палата које су са улицом повезане полукружним ходницима. Непажљиви пролазник могао би проћи поред овог  здања не слутећи да оно иза дебелих зидова крије развојни пут уметника који се сматра оцем кубизма. Табла са називом музеја, иако садржи препознатљив сликарев потпис, је попут камелеона – у потпуном складу са каменим фасадом.  Када сте у граду попут Барселоне, морате ходати опрезно и читати све натписе, јер ко зна шта се све вредно иза њих крије.

Музејска поставка броји преко 4000 дела, али не оних  на које можемо без размишљања да упремо прстом и кажемо: „То је Пикасо!“. Мени је баш због тога био занимљив његов уметнички развој – од сликара пуног поштовања за уметничку традицију, који учи од својих узора и до перфекције уме да подражава реални свет, до уметника који  одбацује везе са реалношћу и ствара оригиналан, препознатљив стил. Након онога што сам видела у Пикасовом музеју, ако чујем да неко са подсмехом каже: „Ма каква је то уметност, то би могло и дете да наслика“, само ћу се насмејати његовом незнању.

Успон на Монжуик

Из Пикасовог музеја, пратећи мапу, кренуле смо пешке ка Монжуику, брду на коме се налази Музеј националне уметности Каталоније.

Весели успон на Монжуик

Иако сам на Гуглу детаљно проучила како да стигнемо до тамо и лоцирала фуникулар који је у мојој глави био задужен за то да нас попне до врха, није баш све било како сам испланирала. Када се брдо испречило пред нама, деловало је неосвојиво, са безброј путељака који воде незнано куд. Требало се попети, а, како сам касније схватила, заводљиви фуникулар са гуглове мапе уопште се не налази на подножју брда већ на самом врху. Постоји и други, повезан с метроом, али он није саобраћао. Углавном, техника је заказала, па смо морале да се ослонимо на људе.

То што не говоре енглески, а ми не разумемо каталонски, није спречило љубазне Барселонце да нам помогну.  Помислила сам на Вавилонску кулу и древно језичко заједништво, јер сам у речима овог, мени непознатог језика, успевала да  препознам информације које су, употпуњене гестовима и говором тела, постајале разумљиве и корисне.

Углавном, биле су то степенице. Застрашујуће много бетонских степеница којима се не види крај. Неочекивани кондициони тренинг. Одабрале смо пут којим се ређе иде, али нам је он, осим упале мишића, даровао и потпунији доживљај чаробног брега Монжуика и фантастичан поглед на Барселону. И због тога се нисмо разочарале када смо испред музеја који је челом окренут Шпанском тргу, угледале покретне степенице каве се могу наћи у било којој робној кући. Директно са трга на брдо, ефикасно и без икаквог напора.

Мравињак усред мравињака

Саграда селфи

Следећег јутра зарониле смо у метро. Само четири станице и израњање пред светским чудом. Мало је рећи да је Саграда Фамилија чудесна грађевина. Подсетила ме је на огроман мравињак који се надима и расте. Потпуно оваплоћење једног дубоко религиозног духа, који јој је посветио скоро цео свој живот.

Иако рођена пре нешто мање од сто година у глави уметника, ни данас није довршена. Њен завршетак, планиран је зa 2026. годину, на стогодишњицу Гудијеве бизарне погибије. До тада, посетиоци су приморани да је гледају оковану крановима.

Од Саграде смо се упутиле ка улици Грација, једној од најлепших улица Барселоне, у којој је Гауди такође посејао своја дела, кућу Мила (Casa Milo) позната још и као La Pedrera) и кућу Батљо (Casa Batllo).

Прозор куће Батљо
Замислите да живите у таласастој кући (Педрера)

Оно што и лаик може да примети посматрајући ове необичне зграде (али и друга Гаудијева дела) је одсуство правих линија и комбинација различитих, највише природних материјала. Прозори су такође неправилног облика (на Педрери која има пет спратова, ниједан није исти) и велики како би куће примиле што више светлости. Балкони су такође необични, у кући Мила су од кованог вођа, док они на кући Батљо подсећају на лобање. Све Гаудијеве грађевине које сам видела подсећају на фантазмагорију или бајку  (куће у парку Гуељ су ми на пример евоцирале причу о Ивици и Марици).

Испред Педрере смо налетеле на екскурзију из Хрватске, па смо прислушкујући водича сазнале да у овој згради, иако ју је УНЕСКО прогласио светском културном баштином, у неколико станова још увек станују потомци старих каталонских породица.

Авантура Гуељ

У парк Гуељ, који се налази на обрноцима Ла Пеладе, одлучиле смо да се спустимо из дела града који се зове Ел Кармел и  не налази се на туристичким мапама Барселоне. Била је то још једна авантура у коју смо се упутиле предвођене Гугловом мапом.

Ел Кармел – туризам не станује овде

Кад смо, после дуже вожње, изашле на истоименој метро станици (Ел Кармел), селе  смо на клупицу и удисале свеж планински ваздух. Клима је овде сасвим другачија, а убрзо се испоставило да је такво и све остало. Цело ово приградско подручје изграђено је шездесетих и седамдесетих година XX века од стране имиграната, углавном обичних радника. Изгледа да су куће и зграде овде ницале прилично хаотично, без оног савршеног урбанистичког плана који краси Барселону, што би се рекло: збрда – здола, али у буквалном значењу тих речи. И поред тога што има својих чари, шетња горе-доле вигујавим улицама окружених стамбеним зграда, брзо нам је досадила и одлучиле смо да потражимо парк Гуељ који се по казивању нашег виртуелног водича налази у близини.

Али авај! Поново се испречило брдо, овај пут не само једно.

Покушале смо да ишчитамо натписе на аутобуским стајалиштима, међутим, све је писало само на шпанском/каталонском и сви називи су нам били потпуно непознати. Покушале смо да питамо, међутим, нико, ама баш нико није говорио енглески, а на помен парка Гуељ само су одмахивали главом. У једном тренутку преплавио ме страх, помешан са узбуђењем. Помислила сам: „Ово је право шпанско село! Како ћемо се искобељати?“

Мапа спаса

Наравно да смо се искобељале. Један млади пар, укључио је интернет на својим телефонима, истражио аутобуске руте и предложио аутобус који би нас, по њиховом мишљењу могао одвести до парка. Нису били сигурни. За сваки случај, фотографисала сам таблу са називима станица и покушала да запамтим ону на којој излазимо: Tirso – Pl. Laguna Lanau.

Када смо ушле у аутобус и возачу (који такође није говорио енглески) саопштиле одредише, само је одмахнуо руком, што смо протумачиле као да смо се дефинитивно изгубиле.  Затим нам је показао да седнемо, што смо поново протумачиле, али сад као да има решење за наш проблем.

Аутобус је био препун. Обичан неки свет, средовечни и старији људи, жене углавном, радознало су нас посматрали. Како је вожња одмицала, призори су постајали све руралнији.  Пут је кривудао, пењао се и спуштао. Били смо на планини. Приметила сам да возач нешто црта док истовремено савија волан у једној нимало безазленој кривини. Мајко мила, који луд свет! Затим је зауставио аутобус, показао нам да треба да изађемо и дао ми папир. У руци сам држала мапу. Једноставну скицу, али поузданију од свих  наших дигиталних дрангулија.

И тако смо стигле у парк Гуељ.

Назив Гуељ  везује се за грофа Еузебија Гуеља који је обожавао паркове и хтео је један да поклони свом граду. На срећу целог света (Парк Гуељ је такође под заштитом УНЕСКО као светска културна баштина), за дизајнера је одабрао Гаудија. Остало је историја. Један од најпознатијих паркова на свету, невероватан је спој природе и архитектуре, са свим препознатиљивим елементима Гаудијевог стила.

IMG_20190108_123839
Барселона у сунцу

Величанствен призор Барселоне која се испод нас купала у сунцу, доживеле смо као награду за авантуру (успињања) у коју нас је повела радозналост, а на прави пут извели непознати људи, спремни да притекну у помоћ путнику намернику.

Шетале смо опчињене. Кривудавим стазицама и путељцима, обраслим медитеранским растињем, поред стубова налик мравињацима. Безброј детаља који привлаче пажњу. А сваки је вредан.

IMG_20190108_130539
Енглески парк на каталонски начин
У посети Гаудију

Уживале смо у миру, јер је, и поред тога што је у Парку Гуељ привид вечног лета, хвала Богу зимско доба,  па није било редова и пуно туриста.

Да је и сам Гауди волео мир, доказује то што је једно време овде живео (од 1906. до 1925), у вили посебно саграђеној за њега. Данас је она музеј који нам помаже да откријемо (колико је то уопште могуће) ону интимнију страну његове  личности.

Парк се завршава огромном терасом (која се рестаурира) и двема кућицама, облепљеним разнобојним керамичким плочицама, које посећају на  слаткише што их деца купују на кирбају.

IMG_20190108_140041
Тераса и Ивица и Марица

Из Гуеља смо се, слатко уморне од силине доживљаја, спустиле до првог метроа  и упутиле ка Барселонети.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s