Прве реченице

На почетку беше реч(еница)

Да ли сте упамтили реченице којима почињу нека од ваших омиљених књижевних дела?

„У једној рупи у земљи живео је хобит.“, реченица је којојм Толкин започиње  причу о маленим  простодушним бићима које назива хобитима. Ову сам књигу, а затим и трилогију којом се наставља, прочитала као средњошколац, дакле много пре холивудске екранизације, и памтим скоро сваки детаљ и свако уврнуто име у њој. А управо ме је та једна, сасвим једноставна реченица привукла и позвала на читање.

„Хобит“ – позив на авантуру

Некако у исто време, упознала сам се и са Умбертом Еком, чији сам први роман, Име руже, прочитала 7 пута. Звучи претерано, али је истина. Прва два пута сам га прочитала у размаку од пар месеци, да бих затим правила веће размаке и свако следеће читање је било у новом кључу.

Једном једином реченицом, оном којом роман започиње, Еко успева да нас прошета кроз чак три епохе од којих ниједна није садашњост, и, привидно се ограђујући од приче која следи, буди љубопитљивост читаоца који слути да се налази пред нечим великим.

Недавно сам прочитала роман „Човек по имену Уве“. Већ после прве реченице знала сам да ће читање протећи у даху, а након последње – да ћу чим пре, морати да посетим Скандинавију,  регију која у последње време производи одличне писце.

Како ученике заинтересовати за читање разговором о првој реченици

Један од начина да мотивишемо своје ученике на читање неког књижевног дела може бити разговор о првој реченици у њему.

Када су први пут крочили у моју учионицу, њихов задатак је био да се представе. То је изгледало овако. Тада су открили да није лако представити се тако да друге заинтересујемо за себе.

Првом реченицом писац нас поздравља, а разговор о том поздраву може нас одвести у различитим правцима и продубити наше интерсовање за читалачку авантуру која следи.

Шекспир је свог Хамлета започео питањем: Who’s There? (Ко је тамо), вртоглаво потапајући  читаоца у један заумни свет сплетки и убистава. Ако покушамо да замислимо да је ово питање упућено нама који се скоро пет векова касније замишљамо над поступцима његових јунака, оно постаје сасвим лично и снажније нас увлачи у дело.

Један од мојих покушаја да своје матуранте заинтересујем за читање Хамлета био је управо разговор о тој првој реченици. На крају средњошколске етапе живота, ученици су добили прилику да преиспитају своје жеље, ставове, принципе. И то кроз једно књижевно дело.

Разговор започет у учионици, наставио се на интернету.

Screenshot 2018-12-26 00.25.18
Разговор о Хамлету

Која је   ваша прва реченица?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s