Галерија О свему помало са Зорицом Ивановић

Са Зорицом сам се повезала преко књига. Открила ми је читав један свет бесплатних електронских књига и још памтим са којим сам их узбуђењем преузимала са интернета и похрањивала у свој таблет. Зорица је, наравно, србиста. И као ни остале драге колегинице које сам успела да интервјуишем на конференцији Нове технологије у образовању, нема отпор према дигиталној технологији, већ је користи на креативан начин и на добробит својих ученика.

Зорица Ивановић је наставница српског језика и књижевности у Технолошкој школи у Параћину. Аутор је многих награђених радова, међу којима је и Фреквенцијски речник школске лектире (2016) који је урадила са својим ученицима. Носилац је признања Најбољи едукатор Србије за 2015. годину, аутор наставних блогова: Језик наш насушни и Напиши, прочитај!.

По њеном мишљењу „професор би требало да буде добар стручњак, добар методичар, поштен, марљив и флексибилан човек – добар човек!“

После сјајног предавања које је одржала у крцатој сали АЛТ (тако је то кад ми србисти наступамо), успела сам да је доведем у блогерско ћоше и поразговарам са њом.

Први пут у блогерском рају – Зорица Ивановић

Пошто радиш у средњој стручној школи где је наш предмет прилично скрајнут, занима ме како успеваш да заинтересујеш своје ученике за наставу и да при томе постигнеш високе резултате.

Стално говоримо за децу да нису заинтересована – а мислим да то уствари зависи од нас. Јер ако у учионицу уђе неко ко је незадовољан својим послом, ко је све време оптерећен неким другим бригама – ко их није остави пред вратима учионице,  то ће деца приметити. Деца нас посматрају, гледају колико смо  заинтересовани за њих, они уствари одговарају на сигнале које  ми одрасли њима шаљемо.  Ако им шаљемо поруку да нам је стало до њих, да смо заинтересовани за њихово учење, то деца препознају. И онда је све лакше – без проблема прихватају задатке које постављамо пред њих.  Деци је досадно само ако је нама досадно.

Један мој ученик је за потребе једне представе, иако себе сматра за мачо-мушкарца, пристао да обуче хеланке и да глуми коња.

Доста наших колега показује отпор према употреби технологије у настави српског језика и књижевности.  Како си ти дошла до тога да поченеш да је користиш?

Мислим да то нема везе са тим ко  који предмет предаје, већ колико искрене, животне радозналости има у себи. Ако је неко радознао, он ће ширити своје видике на било који начин. Ја их ширим пре свега кроз књиге, али немам отпор према технологији. Има толико дивних књига на интернету које су бесплатне и доступне. Могу да их читам где хоћу; могу да понесем 50 књига када одем на одмор, а не да претрпавам кофер и доживим да  ми их  муж избаци зато што му треба простора за штап за пецање.

Мислим да је ствар у радости коју испољавам и у радозналости да откријем што више. Волим да истражујем, па нека то буде и површно. У суштини, савремено доба не дозвољава да будемо толико студиозни, јер оно што проучимо у једном тренутку, биће застарело у следећем. Радозналост је кључна. А уз њу иде и разумевање, као и емпатија  према ученицима. То је довело до тога да им прилагођавам неке наставне садржаје.

Материјал проналазим на интеренту, а инспирацију у својим ученицима.

Колико усмераваш ђаке да се изразе креативно на интеренту?

Дам иницијативу. Направим нешто што њима изгледа недостижно, савршено. Они прихвате ту удицу и желећи да одговоре на изазов, дођу до нивоа који је за поштовање. Радили су на пример стрипове и то им се допало, радили су филмове сами, драматизације – мало померене, ишчашене, искарикиране. Чини ми се да им ова наша стварност није увек занимљива, па они то мало помере. То су можда видели од мене. Доста тога што су радили се може наћи на интернету.

Такође се трудим се да их не оптерећујем много иновацијама  – једне године урадимо једну (велику) ствар и то је довољно. На пример, свака генерација уради по један фреквенцијски речник. То је такође повезано с информатиком. Радимо у Ексел-табелама; имамо порограм за избацивање дипликата и сабирање.  Уживамо док то радимо. Тренутно је у процесу штампања Фреквенцијски речник Боре Станковића.

Ти речници су почели да бивају моје интересовање на магистарским студијама, и тада сам у ствари ушла мало у информатику, видела сам колико је то занимљиво; волим да сабирам и лематизујем речи и то сам пренела и на своје ученике – они су се ту одлично снашли, нарочито ова друга генерација са којом и ја имам више искуства. Деци је такође велики подстицај да виде књигу (добили смо једну награду и новац за штампање речника) и у њој своја имена на списку аутора.

Интерактивне мапе у настави – предавање на конференцији Нове технологије у настави 2018.

Колико њима значи да су аутори нечега?

Много. Један колега је гледајући представу Матуранти приметио њихову одличну глуму и рекао ми:  Оно што си ти тој деци пружила, то неће више никад да добију:  та врста пажње умесрене ка њима, те аплаузе за уложени труд.

Они се често враћају на тај снимак, њима је то врхунац њихове ученичке каријере. То се памти, екскурзије се памте, шта се памти друго.

Да ли си у целој овој причи самостални стрелац или имаш подршку и помоћ других колега у  школи?

Нажалост, углавном сам сама. Можда је проблем у томе што ме други прецењују не знајући да и за мене има непознаница, да ме неке ствари плаше (на пример, пред јутрошње предавање,  бринуло ме је да ли ћу умети да рукујем даљинским). Други разлог је нажалост,  лична незаинтересованост. То је оно да школа не постоји ван учионице, ђаци нису пријатељи ван учионице, ми смо строго одвојени.

Са друге стране, имам одличну сарадњу  са професорима практичне наставе. Захваљујући њима, моји глумци увек имају фантастичне фризуре, примерене епохи коју обрађујемо.

Ево, у октобру ће бити окупљање НЕС, код нас у Параћину. Замислила сам да колегама приредим бал. Тренутно скупљам балске хаљине и имам их већ 25, таман за један разред. Мало је теже наћи фракове, али успећу, надам се, да нађем одела слична њима. Ученици ће говорити стихове и плесати. Биће одевени у балске хаљине и одела и са фризурама које ће радити фризери.

Погледајте сјајно и веома инспиративно излагање Зорице Ивановић о примени интерактивних мапа у настави.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s