Фама о летећим бициклистима – II део

sdr
Сумрак у Амстердаму

Амстердам није одувек познат и леп. У 13. веку, био је мало рибарско село на реци Амстел узаним морским рукавцем повезано за Северним морем. Та веза била је једина предност овог места – потенцијални излаз у свет. Честе поплаве (Амстердам лежи на нултом степену надморске висине ) и мочварно тло, нису пуно обећавали.

Међутим, као по правилу, тамо где је природа шкрта, људи су домишљати. Изградњом брана укротили су воду, а на дрвеним стубовима дубоко укопаним у муљевито тло, подигли су куће. Прва брана је осигурала основну егзистенцију његовим житељима, систем канала – трговачке везе са светом и невиђен процват у 17. веку, а позитиван однос према култури и различитости начинио је Амстердам једним од најпожељнијих и најпрепознатљивијих градова, не само Европе, већ и света.

Стара црква и црвене светиљке

bdr
Црква и улаз у крај црвених светиљки

Најстарија сачувана зграда у Амстердаму је једна црква. Зове се једноставно, De Oude Kerk – Стара црква. Налази се у средњовековном градском језгру које је било опасано зидинама, по којима је цела четврт добила назив De Wallen. Иако је овај назив остао и данас, ретко који туриста зна за њега. У њиховим мапама ума, овај крај познат као Црвене светиљке.

За црвене светиљке заслужни су морнари, они исти који су у 14. веку подигли цркву свом заштитнику, Светом Николи. Имали су људи различите потребе.

У Амстердаму су проститутке праве пословне жене. Раде 8 сати дневно, плаћају порез и на крају радног века остварују право на пензију.  Осим тога, оне су и туристичка атракција. Почев од раних вечерњих сати, узане поплочане улице постају непроходне због  туриста најразличитије доби који се  тискају испред осветљених излога.

Кондомерија – за сваког по нешто

Приметила сам чак и породице са малом децом. Не знам само како маме и тате објашњавају деци функцију тета у излозима и  да ли касније, онако породично, сврате у оближњи кофи-шоп на освежење у виду канабиса, или у секси-шоп да пазаре  сувенире.

Да, заборавила сам на плаве фењере – они су производ новијег времена. Из плаво осветљених излога смешкају се пренашминкане даме нешто грубљих црта лица.

Иако убира плодове њиховог рада, Амстердам је све мање поносан на своје проститутке. О томе сведочи Пројекат 1012 који је започео 2007. са циљем да се промени имиџ града, посебно његовог најстаријег дела. Број црвених прозора је  преполовљен, а мање је и локала у којима се конзумира канабис – у својим различитим појавним облицима.

Изгледа да је Бела, симбол сексуалних радница широм света (њен споменик се налази испред Старе цркве) почела да доживљава прве поразе у свом родном граду.

Прича о два града

Амстердам је од своје најраније прошлости био отворен и либералан. То је његов заштитни знак, бренд по коме је познат у целом свету. Оно што је у спутаној Европи било недопустиво и забрањено, овде је било нормално. Слободно се трговало, исповедале су се различите вере, штампале књиге. Једино сте овде, у 17. веку на пример, могли купити књигу Дијалози о две науке, забрањеног аутора, Галилеа Галилеја. Амстердам су посећивали поклоници уметности, слободне мисли и технолошког напретка.

Један од њих био је и млади руски император, Петар Велики. Он је, боравећи у овом граду инкогнито, неоптерећен титулама и привилегијама, изучавао бродоградњу, столарство, штампарство и друге занате. Његов сан о модерној и снажној Русији овде је почео да добија своје прве обрисе. Из тог сна, свега неколико година касније, отелотворио се један од најлепших европских градова – Санкт Петербург.

Ермитаж на Амстелу – луксузни старачки дом из 17. века, данас је музеј у коме су изложени експонати (тематске поставке) из петербуршког Ермитажа.

Сигурна сам да онима који су имали прилику да посете и Питер и Амстердам, није промакла сличност ова два града – Петар Велики је инспирисан амстердамским каналима, направио свој лични Амстердам на Неви. Осим физичке сличности, они мало сензибилнији посматрачи, уочиће и њихову духовну повезаност. Оба можемо посматрати као симбол  људске потребе (о којој је тако лепо говорио наш Андрић) за стварањем  –  из дивљег и наизглед неукротивог, нечег лепог и племенитог.

Град музеја

Иако је, како кажу, Амстердам много лепши лети него зими, једна од привилегија коју можете приуштити себи  када у њему боравите крајем децембра, је да годину отпочнете уживањем у неком од најчувенијих светских музеја.

Ја сам одабрала два – Музеј Ван Гога и Рајкс музеј. Карте сам купила неколико недеља раније преко интернета, иако сам рачунала да ће многи преспавати прво јануарско пре подне и да ће оба музеја бити полупразна.

Дан после – гужва у музејској четврти

Како сам се преварила! Испред музеја Ван Гога, који се тог дана отварао у 11 сати, већ око 10 се формирао  дугачак ред. Сама сам себи завидела што не морам да се повијам на ветру чекајући да се отвори билетарница како бих (можда) купила улазницу за 4 поподне.

Музеј Ван Гога садржи колекцију од 200 Ван Гогових слика, преко 500 цртежа и скоро сва његова писма. Осим тога, у њему се налази и колекција његовог брата Теа која између осталих садржи дела Тулуза Лотрека и Пола Гогена.
IMG-d852bb7900ae7c6c3077a4a58ae7a2f1-V
Групни портрет с Ван Гогом

Како се време отварања приближавало, почео је да се формира и други ред, нешто краћи, испред самог улаза. У њему су цупкали срећници са е-картама, чекајући да прођу сигурносну проверу.

Помислила сам, како би се Ван Гог осећао да којим случајем може да види ове силне људе из целог света који после непроспаване ноћи, стрпљиво подносе хладноћу, чекајући да им се отвори свет његове имагинације. Он који је суочен са мислима о сопственој безвредности, окончао живот пуцњем у браду.

У изложбеном простору на срећу није било дозвољено фотографисање, па сам се, уместо избегавања да постанем актер нечијег селфија, несметано препустила ватромету боја и необичним потезима Ван Гогове четкице.

Иако по величини није ни принети Ермитажу, или на пример, Метрополитену, за обилазак музеја Ван Гога треба одвојити минимум 2 сата, јер сваки експонат задржава пажњу и увлачи вас у чудесан свет генијалног уметника.

mde
Гужва испред Ноћне страже

Још увек под утиском Ван Гогових чудесних слика и његове трагичне животне приче, прешла сам у Рајкс. Овде није било гужве, иако је музеј много већи и садржи ремек дела најзначајнијих уметника холандског златног доба. Највећи број посетилаца окупирао је једну просторију – у којој се, изложена као на неком олтару, шепурила Рембрантова Ноћна стража.

Испред Рембрантове слике

Испуњавао ју је жамор страхопоштовања. Чинило се да су сви задубљени у проучавање ове слике – неки слушајући тиристичке водиче, други пак, пратећи објашњења на бесплатној мобилној апликацији, а они који ништа од тога нису имали, служили су се картонским проспектима који су могли да се узму на улазу у собу.  Када видите људе који седе на поду и анализирају слику помоћу различитих помагала, јасно вам је златно правило да мање може бити више. Ову композицију Рембрант је насликао по наруџби, вероватно не слутећи да ће се  баш она изборити за култни статус међу ходочасницима уметности. Па ипак, ако се добро загледате, можете га видети како провирује иза једног од војника – види му се део лица и капа.

Можда је баш тај детаљ са слике инспирисао постављање њеног 3D приказа на Рембрантов трг у центру Амстердама. У случају да пожелите да и сами постанете један од јунака ноћне страже, тамо се можете препустити различитим импровизацијама.

dav
Оно кад постанете део слике

Није фама

Четири дана, колико сам боравила у Амстердаму, допустила су ми тек да наслутим његов дух.  И то је довољно за почетак. Следећи пут планирам да понесем кабаницу и изнајмим бицикл. Сигурна сам да је то најбољи начин за дружење са овим градом.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s