Фама о летећим бициклистима

„На бицикло овде се навикло“

Откако знам за себе Амстердам сам доживљавала, захваљујући песмама Боре Чорбе и Слађане Милошевић, као град добре забаве, сексуалних слобода, лаких дрога и бициклова. Од свега тога, испоставило се да је само ово последње апсолутно тачно – Амстердам је град бициклиста. По сунцу, киши, ветру, са истом страшћу зими као и лети, његови житељи јуришају улицама на својим бициклима.

Летећи бициклиста

Све им је прилагођено: километри бициклистичких стаза – понегде на уштрб пешачких; паркинг места – на улици, у аутобусу, метроу – о паркирању уз ограде мостова да и не говорим; на сваком кораку сервиси за изнајмљивање бицикла – како би и странци постали „амстердамци“; па и посебни, само њима намењени саобраћајни знаци. За оне туристе несклоне прилагођавању, ово може бити извор фрустрације. На пример, иако канали по којима је овај град познат изгледају романтично, посебно у сумрак и ноћу када се светлост разлива по води, уместо медитацији и сањарењу, шетачи се императивно препуштају опрезу, држећи уши наћуљене како би на време регистровале звонце.

Нема места романтици – бицикли су свуд око нас

У Амстердаму су бициклисти попут белих медведа и ако у необузданој јурњави градом (за њих не постоји органичење брзине) оборе пешака, овај други ће се сматрати кривим и сносити последице.

Пре десетак година, национални музеј Рајкс је у оквиру радова на реконструкцији зграде, затворио улични пролаз, односно пасаж који је бициклистима и шетачима служио као пречица која повезује центар старог града са његовим јужним делом. Савез бициклиста Амстердама, подржан бројним угледним суграђанима и градским челницима који, веровали или не, на посао иду бициклом, тужио је музеј и добио спор. Није помогло ни то што је пасаж био саставни део једне од зграда музеја. Пролаз је поново отворен. Иако је реконструкција детаљано испланирана унапред, планови су ревидирани због удобности грађана. Сигурна сам да је то додатно коштало музеј, али у сваком случају, воља грађана је победила.

Омиљено место за фоткање – слоган I amsterdam и Ријкс музеј у позадини

Један град чине пре свега људи који у њему живе. Они га обликују, дају му живот, душу и зато се њихова воља поштује. Тужно је што то није и наша стварност.

Кишобран с лалама

На тргу Дам под пуном ратном опремом

Дан у Амстердаму прође као трен. Посебно зими, када свиће око девет, а смркава се већ у пола пет. За то кратко време ретко се укаже сунце – на тренутак стидљиво извири иза тешког облака, да би се поново сакрило за њега. Није хладно, али киша, која скоро непрекидно пада променљивим интезитетом, често у комбинацији са ветром раличите снаге, уме да учини шетњу прилично захтевном активношћу. Основне команде које се смењују на отприлике сваких двестотинак пређених метара су: отвори кишобран – спусти капуљачу и затвори кишобран – навуци капуљачу. Они са успореним рефлексима, упадају у опасност да их закачи бицикл док претрчавају улицу у покушају да улове одбегли кишобран.

Поломљени кишобрани могу се такође сматрати заштитним знаком Амстердама, јер као што сваки канал на свом дну крије по који бицикл (како су тамо доспели, питам се), тако и свака улична канта за смеће у својој утроби крије по неки кишобран.

Куповина кишобрана и сувенира на плутајућој пијаци

Ово је идеална прилика да замените свој олињали једнобојни кишобран, веселим амстердамским. Најбоље је да то урадите на цветној пијаци (Bloemenmarkt) која је највећи снабдевач града цвећем. Ову пијацу не чини цвеће посебном (погађате – доминирају лале), већ њен положај – она плута на води. По томе је јединствена у свету.

Двориште с погледом на средњи век

Јенда од новијих у кварту – Криџберг, црква из 19. века

Плутајућа пијаца је идеално место за куповину различитих сувенира (јефтинији су него у улицама ближе централном тргу Дам), али и за почетак путовања у прошлост града. Налази се на Сингелу, великом кружном каналу којим је Амстердам био опасан у средњем веку. Пратећи овај канал можемо, уживајући у необичним издуженим грађевинама загаситих боја, доспети до историјског језгра града.

Сасвим близу пијаце, налази се једна од туристичких атракција Амстердама, најстарији очуван средњовековни комплекс, Бегајнхоф. У питању је унутрашње двориште са кућама распоређним тако да чине слово У. Данас се у њега улази кроз узани пасаж директно са улице, док је у средњем веку био окружен водом и било му је могуће прићи једино преласком моста који се ноћу дизао.

Aleen voor bewoners – Бегајнхоф и даље има своје становнике

Бегајнхоф је уствари био нека врста неформалног манастира, који је у свом саставу имао и цркву и болницу. У кућама су живеле незбринуте жене, углавном удовице, о којима су бринуле припаднице лаичког католичког реда Бегини. Занимљиво је да је последња припадница овог реда, који постоји од 13. века, умрла 1971. године.

Ова оаза мира крије неколико најстаријих кућа у Амстердаму које су задржале оригиналну дрвену фасаду.

Живот на води

sdr
Није се штедело на мостићима

Амстердам важи за један од најлепших градова Европе. Сав је од канала, који се распростиру у облику концентричних кругова. Пресеца их преко хиљаду мостова. Неки од њих су веома стари, попут узаног дрвеног моста (Skinny Bridge) на реци Амстел, за који се везујују легенде, као у осталом за већину старих европских мостова. Он је у 19. веку проширен, али му је остао стари назив.

Мршави мост ноћу постаје чаробан

Дуж канала распоређени су дрвореди који због зимске голотиње изгледају помало сабласно, тако да пажњу шетача више окупирају велики прозори на кућама. Вапећи да упију сву доступну светлост у себе, без завеса којима ми на југу скривамо своју интиму, откривају унутрашњост кућа које као да се надмећу у стилским решењима. Укућани се уопште не узбуђују што неко може да их посматра док седе у дневном боравку надвијени над књигу, кувају, обедују, и, уопште, живе своју свакодневицу.

Посебна је драж завиривати у кућице на води, по којима је Амстердам познат. Оне ће и најсмерније биће претворити у воајера, јер су толико оригинално намештене да више подсећају на уметничке галерије, него на простор у коме се живи.

Раније су Амстердамци куповали сплавове и ислужене бродове усидрене уз обалу Амстела јер су били много повољнији од астрономски скупих станова, али је временом живети у њима постало ствар престижа. Како се више не издају нове дозволе за „кућице на води“, онај ко жели да живи у њима, мора стрпљиво чекати да му се осмехне срећа и неко од старих власника одлучи да прода свој сплав. И, наравно, мора да држи у приправности позамашан буђелар.

Кућице на води

Због обиља канала који му дају посебну лепоту и драж, Амстердам носи надимак „Северна Венеција“ и тај надимак дели са још неколико градова северне Европе, међу којима је и Санкт Петербург. Веза између ова два града посебна је прича, јер их осим уочљиве сличности и лепоте, повезује и једна несвакидашња личност.

Али о томе нешто касније. Вратимо се поново у средњи век.

Наставак

Advertisements

2 comments

  1. Кад год сам у Холандији, волим да скокнем до Амстердама. Тако се и у новембру прошле године десило да смо кренули у Ротердам, али завршили у Амстердаму јер возови нису ишли у правцу којим смо кренули. Свакако нам није било лоше ни у Амстердаму – уживали смо упркос хладноћи, јер смо се спремили да дан проведемо напољу. Сад чекамо да „Политикин забавник” објави фотографије 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s