Како до путовања по мери

„Свет је књига, а они који не путујују, читају само једну њену страницу“ – Свети Августин.

Као пасионирани путник (о разлици између путника и туристе писао је Жозе Сарамаго у свом „Путовању кроз Португалију“), сваку нову дестинацију бирам по некој својој унутрашњој логици и она је наставак приче започете на некој од претходних.  Иако одлуке доносим брзо, готово на пречац, планирање, које је саставни део путовања, траје дуго. Понекад толико дуго, да помислим да  бих могла отворити сопствену туристичку агенцију.

Шта све (између осталог) подразумева планирање
  1. Шта видети?

Прикупљање информација о знаменитостима и специфичностима неке дестинације  је почетни корак. На пример, ако сте одабрали Пекинг, сасвим је логично да ће се на вашој  must have листи наћи Забрањени град и Кинески зид, али мало  истраживања вам може омогућити да завирите и иза кулиса, на пример у живописне хутонге препуне изненађења.

Ове информације можете пронаћи на различитим туристичким сајтовима (званичне веб-странице градова, сајтови туристичких агенција), али и у путописним репортажама других путника (блогови).

2. Како се снаћи?

Ако сте одлучили да посетите неки већи град у сопственој режији, од пресудног је значаја да пре путовања проверите на који начин у њему функцонише јавни превоз (метро, возови, аутобуси), осим, наравно, ако вам буџет дозвољава коришћење таксија. У неким градовима, Лисабону на пример, вожња препотопским трамвајима је атракција која се не пропушта, док је у другима, као што су Санкт Петербург и Њујорк, то метро. Јавни превоз је прилика да посматрате град из перспективе његових становника.

Кад усред поподневног шпица, у возу нестане климе, на тренутак се осетите Њујорчанином.

Информације о јавном превозу (ред вожње, цене превоза, мапе метроа), најчешће се налазе на сајтовима туристичких организација појединих градова, али од велике помоћи могу бити и Гугл мапе – посебно за пешачке туре.

Цене улазница за различите атракације су такође битна ставка сваког путовања. Добро је знати да их можете купити онлајн и притом уштедети  и новац и време. У ово сам се лично уверила приликом посете Ермитажу.

3. Каква су искуства других?

Искуства других путника су изнимно корисна, јер од њих можемо сазнати и оно чега нема на туристичким сајтовима, а може нам итекако улепшати или поједноставити путовање. Могу се пронаћи на блоговима и форумима. Тако сам на пример, на блогу Милоша Петровића сазнала како да на најједноставнији и најјефтинији начин стигнем од аеродрома до хотела у Лисабону и нисам себи дозволила грешку да као у Санкт Петербургу, вожњу таксијем платим скоро као авионску карту.

Форуми су такође драгоцен извор корисних и практичних информација.  У случају да нечег што вас занима нема – можете да питате. И врло вероватно ћете брзо добити одговор. Један такав форум налази се на  сајту Путовања инфо. На њему, осим што се информишем, постављам и своја искуства. Јер какви смо путници, ако са другима не делимо оно што смо на неком путовању научили.

4. Како стићи?

До Будимпеште и Загреба може се релативно брзо стићи возом или аутобусом, међутим до удаљенијих дестинација највише се исплати путовати авионом. Проналажење повољних авионских карата понекад је права уметност. Изискује стрпљење, упорност и комбиновање – много комбиновања. Ако не желите да потрошите већи део свог путног буџета на превоз, морате пронаћи најбољу комбинацију. Најјефтинији лет није увек и најповољнији, јер се често деси да „ко не плати на мосту плати на ћуприји“. Због тога треба обратити пажњу и на дужину паузе између летова (ако нема директног лета), као и на укључене услуге. Све већи број компанија, не само оне нискобуџетне, укида оброке на краћим релацијама и додатно наплаћује пртљаг (Луфтханза, Свис-ерлајн).

Претраживање летова захтева стрпљење

Постоји мнoго специјализованих сервиса за претрагу летова. Ја најчешће користим Скајскенер, али понекад се испостави да је за исти лет, преко неких других сервиса карта знатно јефтинија. Зато је важно увек упоредити више претраживача летова  (нпр. Budgetair, Travelgenio, Kayak итд) и то упоредити их више пута различитим данима. Карта за исту дестинацију, истих авио-компанија, у утрорак може бити јефтинија него што је била у понедељак. Правило је и да су карте скупље што је ближи дан путовања, зато се обично купују бар месец – два раније.

5.  Где се сместити?

Најбоље је да се смештај бира на крају – када су сви остали параметри подешени. Захваљујући бројним сервисима за проналажење и резервацију смештаја ово је, чини се, најлакши и најслађи део планирања. Мој омиљени сајт је Booking.com који, осим поузданости као своје најважније предности, има и филтере за прилагођену претрагу, који вам омогуђују да добијете баш оно што тражите, под условом да знате шта тражите. Нарочито су корисни бесплатни е-водичи за одабране дестинације који се могу користити и офлајн – преко паметног телефона.

Бесплатно отказивање – међу најважнијим параметрима
Може ли то једноставније?

Без обзира колико забавно, планирање путовања по мери, изискује пуно времена на интернету. Понекад то време немамо, или не желимо да губимо живце отварајући на десетине веб-страница са половичним информацијама. Слично иксуство имао је и Индијац, Мониш Ша, који је планирајући свој медени месец посетио преко 50 различитих сајтова намењених путовањима и потрошио 10 сати. Међутим, за разлику од других путника, он је проблем претворио у (пословну) прилику. Заједно са пријатељем, осмислио је апликацију која омогућује путницима да на једном месту пронађу све што им је потребно. Апликација се зове Травел Либро (TravelLibro) и лансирана је након две године тестирања, у априлу ове године.

У питању је својeврсна комбинација друштвене мреже и портала намењеног путовањима. Осим за претраживање дестинација  и путописних репортажа чији су аутори најчешће утицајни блогери, можете је користити да документујете своја путовања обухватајући њихове различите аспекте – преко хронолошких фотографија, видео записа, постова, рецензија итд.

Травел Либро – десктоп верзија

Једна карактеристика ове платформе учинила ми се нарочито привлачном. То је могућност причања и дељења приче у ходу и то од стране више (са)путника у истом временском оквиру. Прва помисао ми је била да је можда баш то оно што недостаје ученичким екскурзијама – истраживачка и сарадничка нота, а све то помоћу њихових омиљених паметних уређаја.

Ево и за мене пословне идеје коју ћу морати да тестирам на неком од следећих путовања.

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s