Домаћи задаци које деца траже

Још нисам упознала нeког ко воли да ради домаће задатке. Ни моја сећања на њих, нису баш најсрећнија.

Домаћи задаци су глобални проблем и извор фрустрације за наставнике, ученике и родитеље широм света.  Сви имају исту муку у покушају да га реше, односно, да га се реше.  Ученицима су досадни и тешки – раде их само зато што морају; родитељима – још једна у низу пребачених лоптица од стране њихове деце; наставницима – додатна обавеза којој често не виде смисао.

Вера Исаиловић, наставница историје из Ариља, сматра да је решила овај проблем – њени ученици сами питају шта имају следеће за домаћи.

Иако свако од нас има неку своју стратегију и рецепт за хватање у коштац са овим непопуларним, али нужним делом наставе и учења, била сам радознала да чујем Верино решење. Разговарала сам са њом другог дана конференције Нове технологије у образовању.

Како превазилазиш јаз између ученика и домаћег задатка?

Већина наставника има негативно искуство са домаћим задацима, јер ако дамо деци да нешто вежбају код куће, један део посла ће преписати од друга или ће им помоћи родитељи у домаћој мануфактури – у сваком случају, нећемо добити онај ефекат који желимо да постгнемо. Домаћи задатак је нешто попут празног, неискориштеног простора. Када сам схватила да ученике помоћу савремене технологије можемо упецати на мамац знања, направила сам неке мале измене.

Сортирала сам домаће задатке у обавезне и изборне. Они обавезни, везани су за оно што смо радили на часу. Иако не захтевају коришћење технологије, модификовала сам их да буду у графичкој форми: стрип, табела, линија времена, мапа ума – то су форме које редовно користим у настави, па су  већ познате мојим ђацима. Кроз прецизно задате критеријуме, ученицима сам олакшала израду, а себи уштедела време.

Обавезни и изборни домаћи задаци

Да ли обавезне задатке ученици могу да раде у веб алатима?

Иако је анкета коју сам спровела показала да већина мојих ученика (њих 95%) има приступ интернету, не тражим од њих да раде обавезне домаће задатке помоћу веб алата, јер врло лако могу да дају изговоре  као што су:  „не ради ми интернет“, „не дају ми родитељи да користим компјутер“, и слично. Зато сам дошла до друге опције – изборног домаћег задатака који се оцењује и који може свако да ради. Свима је отворен простор. Од нивоа тежине задатка и критеријума које постављам зависи и број ученика који се јави. Ја сам задовољна који год да је то број, јер мислим да је ово добар корак у мотивацији за домаће задатке.

Када раде домаће задатке, ученици у ствари продубљују градиво које смо радили у школи. Некада смо због прописаног плана и програма приморани да  површно протрчимо кроз градиво – немамо времена да се зауставимо на једној теми и радимо је нпр. два или три часа. С друге стране, ако себи то и допустимо, можемо бити у проблему, односно у закашењу с неком другом темом. То је проблем код свих наставника.

Домаћи задаци ми пружају тај додатни простор који могу да искористим на другачији начин (за продубљивање неке теме). За то ми је потребна технологија. Ја имам Мудл сајт Историчари који ми је одлична подлога за додатни рад с ученицима. Ту им постављам и домаће задатке. На часу им најавим шта ће се радити, колико времена је потребно. Они већ знају како да дођу до Мудл сајта. На огласној табли у школи стоји веб адреса сајта и упутство како да доћу до њега по корацима.

Користим и Линоит – ту им поставим шта је тема, или који су захтеви или критеријуми.

Задатак на Линоиту

Како изгледају ти задаци?

Задаци су у различитим алатима. Рецимо јесенас смо обрађивали обичаје и  живот Словена. Могли су да поставе слику и нађу неку занимљивост – то је за онај основни ниво. Али, ако неко жели да истражи мало више, да направи малу презентацију, дајем им адресе за Стори-брд, Паутун или Поплет и онда задатак раде у том алату. То је, наравно, друга оцена. Они сами бирају коју оцену желе и већ према критеријумима могу да одреде који је ниво њиховог ангажовања и интересовања. Да ли желе да добију само плус или желе да добију малу петицу или велику петицу – све зависи од њиховог избора. По мом мишљењу је кључна ствар за домаће задатке дати ученицима могућност избора да не бисмо дошли до тога да добијемо 50% задатака које ће ученици преписати. Тиме ништа не постижемо.

Мој циљ је да ученике привучем тематици коју радимо. Тако сам дошла до тога да им постављам све захтевније задатке. Обично користим Гуглов упитник као форму где им поставим задатке. На пример, на зимском распусту добили су задатак да прочитају књигу о Николи Тесли, а затим одговоре на неколико проблемских питања.  Са осмацима радим мало сложенија дела, нпр. дела Арчибалда Рајса или Књигу о Милутину. То су релативно кратка дела и дам им довољно времена да их прочитају.

У сваком случају та форма и поштовање неких основних малих правила доводе до тога да ученицима можемо давати и врло захтевне задатке и онда је само питање коју ћемо технолгију изабрати за постизање задатог циља. Није уопште битно коју ћемо технологију користити за домаће задатке.

Ја највише волим веб алате помоћу којих ученици праве мини презентације. За њих добијају строго ограничен време – до 3 минута по презентацији.  То је сасвим довољно. Ако ми на овако великим скуповима имамо 15 минута да нешто кажемо и представимо, а неки то веома успешно ураде и за десет, зашто онда за ученике не би било довољно три. Сами ученици се јављју да контролишу време излагања и сигнализирају на време како се оно не би прекорачило, а на крају, помоћу табле која садржи прецизне критеријуме (а не на основу тога да ли им је неко најбољи друг) процењују те радове и тако долазимо до конкретне оцене. Тако их учимо и самооцењивању. Ја само убележим оцену и то је крај. У том правцу идем.

***

Вера Исаиловић

Вера је наставник радозналог духа и склон искорацима. Аутор је више занимљивих и иновативних пројеката помоћу којих је успела да заинтересује своје ученике за наставу историје. Аутор је и уџбеника за 6. разред основне школе.

Гуглајући њено име на интернету, наишла сам и на Јутјуб канал на коме поставља видео материјал за своје ученике. Посебну пажњу ми је привукла њена изокренута учионица.

Снимак предавања о домаћим задацима које је Вера одржала на конференцији Нове технологије у образовању можете погледати  на Јутјубу.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s