Робот – асистент у настави

„Машта је важнија од знања“ – рекао је у једном интервјуу  Алберт Ајнштајн, издижући имагинацију и креативност изнад знања, склоног ограничењима. За мене је управо ово дефиниција која описује наставника XIX векa.

На конференцији Нове технологије у образовању, срела сам много наставника који су отеловљење чувене Ајнштајнове реченице. Следећи своју машту, они превазилазе ограничења крутог и застарелог образовног система и утиру пут осталима,  мање спремним на искораке.

Катарина као говорник на конференцији

Једна од њих је и Катарина Вељковић, наставница математике и рачунарства у Првој крагујевачкој гимназији, која је на овогодишњој конференцији говорила о роботу као асистенту у настави.

Употреба робота у образовању је у експанзији у целом свету, а Катарина је један од пионира оваквог начина подучавања код нас. Она сматра да се применом робота у настави ученицима пружа могућност да уче кроз игру и практичан рад.

Занимало ме је како то све изгледа у пракси, односно у њеној учионици, и које су предности оваквог начина учења.

Шта те је мотивисало да почнеш да користиш роботе у настави?

Роботима сам сам почела да се бавим 2007. године, подстакнута питањима ученика чему програмирање и која је сврха програмског језика који обрађујемо. Програмирање су доживљавали као нешто апстрактно и компликовано. Када је школа добила првог робота, пружила сам им прилику да своја теоретска знања из програмирања практично примене на том уређају.

Колико је коришћење робота у настави иновативан приступ учењу? Шта овај асистент може понудити ученицима, а шта наставницима?

Тартл-робот

Коришћење робота за решавање математичких и логички проблема није ново. Пре више од четрдесет година Симор Паперт са МИТ института приказао је кретање мобилне машине Тартл коришћењем лого програмског језика. Он је тад први пут демонстрирао нови метод учења где ученици кроз игру решавају различите проблеме.

Употреба робота у настави пружа  ученицима могућност да испоље своје таленте, а наставницима да примене иновативне методе, посебно у СТЕМ наставним предметима. Можемо их увести у било који облик наставе, једино ограничење је наша машта.

Кроз коришћење робота могуће је апстрактне концепте модификовати у једноставне чињенице, како би ученици решили одређене задатке. Једноставније речено, сложени проблеми деле се на једноставне кораке. И преко тих једноставних корака долази се до целине.

Ученици на часовима добијају различите задатке, нпр. да проведу робота кроз лавиринт или да конструишу машину која ће сакупљати одређене предмете (симулирају рад индустријског робота). Док дизајнирају робота они упоредо развијају креативност и савладавају основне СТЕМ приниципе (упознају се са принципима рада машинских и електронских делова машина, сензора итд) – све у оквиру истог предмета.

Колико сам разумела, ученици добијају само проблем, не и решења?

Пред ученике се постави проблем. И лего коцкице. Од тих коцкица треба да конструишу робота који ће да реши задати проблем. Решавање проблема подразумева и конструисање и програмирање. Препрека прво мора физички да се реши. Робот ког ученици конструишу мора да премести неки предмет са тачке А на тачку Б. То значи да мора имати некакву шаку којом ће то урадити. Он мора прво да конструише алатку, а затим да је програмира.

„Ја не користим робота као алатку, него као нови концепт учења.“(Катарина Вељковић)

Јако је важно да када се даје проблем и када га ученици решавају, то буду аутентични и мултидимензионални проблеми који ће имати више од једног решења. Решавајући проблем на свој начин, ученици постају власници задатка.

На који начин они решавају проблем, индивидуално или тимски?

Сложеност проблема (који се мора уситнити на више задатака) захтева тимски рад. Ученици су принуђени да сарађују. Свако од њих пронађе своју улогу: дизајнер, програмер, конструктор итд. Сами дођу до тога у чему су најбољи.

Да ли сви ученици, тј. тимови реше проблем?

Да. И сви га реше на различит начин. И свако решење се разликује од мог. Нема усиљености нити класичног подучавања у коме  наставник објашњава ученицима шта је, на пример, мотор и како он ради. Они сами откривају шта све мотор треба да садржи да би могао да покреће.

Ученици треба да разумеју процес и које су све изборе правили да би дошли до решења постављеног проблема. Такође треба да размишљају о резултатима свог рада – да ли постоји могућност да тај резултат поправе, унапреде. Нема репродукције и бубања напамет.

Помоћу робота се поставља темељ за самостално учење, а знања су трајнија јер се учи на занимљивији начин. (К. Вељковић)

Изгледа као да ученици све раде сами. Која је ту улога наставника?

Ученици не могу све сами. Наставник мора да им да смернице пре него што почну да развијају своја решења. Оне се огледају у правилима, односно ограничењима (нпр. приликом конструкције робота дозовољено је коришћење само четири сензора),  слично као у компјутерској игрици. Ако се не дају смернице, може се изгубити пуно времена.

У чему је највећа драж робота у настави?

Роботи су забавни. Међу едукативним алаткама које пружају могућност ангажовања ученка и које негују истрајност и учење засновано на пројектима и сарадничком раду, роботи су „топ“. Они обједињују све те могућности. Сви учимо различито, али у интеракцији са роботом сви ти различити стилови могу да се обједине. Зато је он савршен асистент у настави.

У раду са ученицима ти користиш лего робота. Недавно је у Словенији одржано  FLL такмичење, на коме су твоји ученици постигли запажен резултат. О каквом се такмичењу ради?

FLL је скраћеница од FIRST LEGO League.  FIRST не значи прва, већ је акроним од назива For Inspiration and Recognition of Science and Technology. То је такмичење које постоји од 1999. године и сваке  године се пред ученике поставља нови изазов. Ове године тема је била Животиње, односно интеракција и заједништво људи и животиња. Учествовало је 80 земаља. Следеће године, тема ће бити вода.

Катарина са ученицима у Словенији

Само такмичење се састоји и више делова и сваки од тих делова се посебно вреднује. Пре свега, ту је пројекат  који ученици сами развијају и на коме раде око 6 месеци. Сами проналазе идеју, разрађују је, консултују се са стручњацима, тестирају свој производ, испитују предузетничке аспекте.

На самом такмичењу, ученици добију тимску игру – проблем који морају да реше заједно. Циљ тимске игре је промоција основних вредности FLL: учимо заједно и кроз забаву, волимо да будемо најбољи али нисмо против других и  такмичимо се, али и сарађујемо. Ове игре осмишљавају људи који се баве људским ресурсима. Они спремају и питања на основу којих вреднују тимски рад.

Следећа је робот игра. Сви тимови имају исти циљ, а то је да њихов робот за 2:30 минута пређе терен који се састоји од различитих препрека. Како то изгледа, погледајте у овом кратком видео запису.

Важан сегмент такмичења је и технички интервју, на коме се показује квалитет кода и квалитет дизајна. Од ученика се тражи да објасне како су конструисали свог робота. Тимови објашњавају своје стратегије, износе предности и слабости свог робота.

Тим Lego Bats припрема одбрану свог пројекта

За презентацију робота ученици добијају свега 5 минута. За то кратко време они треба да представе своју идеју и производ који је проистекао из ње на најбољи могући начин. Занимљиво је да том приликом, већина тимова не користи ИКТ.

Ове године се у Србији такмичило 16 екипа, што је похвално за једну малу земљу. Ми смо освојили  друго и треће место и пласирали се на регионално такмичење које је одржано у Словенији. Тамо је један од мојих тимова био други у категорији техничког интервјуа, а оба тима су се пласирала на Европско такмичење које ће се у мају одржати у Данској.

Дакле, идете у Данску?

Да. Ако успемо да скупимо новац.

Пред Катарином и њеним ученицима је, поред припрема за предстојеће такмичење, изазов проналажења спонзора за своје  путовање. Верујем да ће они и овај проблем успешно решити.

Погледајте излагање Катарине Вељковић на конференцији Нове технологије у образовању.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s