Робот асистент у настави

„Машта је важнија од знања“ – давно је рекао  Алберт Ајнштајн. Управо би ово могла бити дефиниција која описује наставника за XXI  век.

На конференцији Нове технологије у образовању, срела сам много наставника који су отеловљење чувене Ајнштајнове реченице. Следећи своју машту, они често превазилазе ограничења крутог и застарелог образовног система и утиру пут осталима, који су мање спремни на искораке.

Катарина као говорник на конференцији

Једна од њих је и Катарина Вељковић, наставница математике и рачунарства у Првој крагујевачкој гимназији, која је на овогодишњој конференцији говорила о роботу као асистенту у настави.

Употреба робота у образовању је у експанзији у целом свету, а Катарина је један од пионира оваквог начина подучавања код нас. Она сматра да се применом робота у настави ученицима пружа могућност да уче кроз игру и практичан рад.

Замолила сам Катарину да ми објасни како то изгледа у пракси и могу ли се знања и вештине које ученици стекну на њеним часовима применити у реалном свету.

Шта те је мотивисало да почнеш да користиш роботе у настави?

Роботима сам сам почела да се бавим 2007. године, подстакнута питањима ученика чему програмирање и која је сврха програмског језика који обрађујемо. Програмирање су доживљавали као нешто апстрактно и компликовано. Када је школа добила првог робота, пружила сам им прилику да своја теоретска знања из програмирања практично примене на том уређају.

Колико је коришћење робота у настави иновативан приступ учењу? Шта овај асистент може понудити ученицима, а шта наставницима?

Тартл-робот

Коришћење робота за решавање математичких и логички проблема није ново. Пре више од четрдесет година Симор Паперт са МИТ института приказао је кретање мобилне машине Тартл коришћењем лого програмског језика. Он је тад први пут демонстрирао нови метод учења где ученици кроз игру решавају различите проблеме.

Употреба робота у настави пружа  ученицима могућност да испоље своје таленте, а наставницима да примене иновативне методе, посебно у СТЕМ наставним предметима. Роботе можемо да уведемо у било који облик наставе, једино ограничење је наставникова машта.

Кроз коришћење робота могуће је апстрактне концепте модификовати у једноставне чињенице, како би ученици решили одређене задатке. Једноставније речено, сложени проблеми деле се на једноставне кораке. И преко тих једностаних корака долази се до целине.

Ученици на часовима добијају различите задатке, нпр. да проведу робота кроз лавиринт или да конструишу робота који ће сакпуљати одређене предмете (симулирају рад индустријског робота). Кад дизајнирају робота они упоредо развијају креативност и савладавају основне СТЕМ приниципе (упознају се са принципима рада машинских и електронских делова машина, сензора итд) – све у оквиру истог предмета.

Колико сам разумела, ученици добијају само проблем, не и решења?

Пред ученике се постави проблем. И лего коцкице. Од тих коцкица треба да конструишу робота који ће да реши задати проблем. Решавање проблема подразумева и конструисање и програмирање. Препреку прво мораш физички да решиш. Робот ког ученици конструишу мора неки предемт да премести са тачке А на тачку Б. А да би то урадио мора да има некакву шаку која ће то да одради. Дакле, он мора да конструише алатку, а затим да је програмира.

„Ја не користим робота као алатку, него као нови концепт учења.“(Катарина Вељковић)

Ово је дефинитивно издизање изнад реродукције. Да ли си то на своју руку увела?

Да. Али ја не користим робота као алатку, него као нови концепт учења. Јако је важно да када се даје проблем и када га ученици решавају, то буду аутентични и мултидимензионални проблеми који ће имати више од једног решења. Решавајући проблем на свој начин, ученици постају власници задатка.

Сложеност проблема (који се мора уситнити на више задатака) захтева тимски рад. Ученици су принуђени да сарађују. Свако од њих пронађе своју улогу: дизајнер, пргорамер, конструктор итд… Сами дођу до тога у чему су најбољи.

Да ли сви ученици, тј. тимови реше проблем?

Да. И сви га реше на различит начин. И свако решење се разликује од мог. Нема усиљености нити класичног подучавања у коме  наставник објашњава ученицима шта је, на пример, мотор и како он ради. Они сами откривају, шта све мотор треба да садржи да би могао да покреће.

Ученци треба да разумеју процес и које су све изборе правили да би дошли до решења постављеног проблема. Такође треба да размишљају о резултатима свог рада – да ли постоји могућност да тај резултат пораве, унапреде.

Помоћу робота се поставља темељ за самостално учење, а знања су трајнија јер се учи на занимљивији начин. (К. Вељковић)

Изгледа као да ученици све раде сами. Која је ту улога наставника?

Ученици не могу све сами. Наставник мора да им да смернице пре него што почну да развијају своја решења. Оне се огледају у правилима, односно ограничењима (нпр. дозовољено је коришћење само четири сензора),  слично као у компјутерској игрици. Ако се не дају смернице, може се изгубити пуно времена.

У чему је највећа драж робота у настави?

Роботи су забавни. Међу едукативним алаткама које пружају могућност ангажовања ученка и које негују истрајност и учење засновано на пројектима и сарадничком раду, роботи су „топ“. Они обједињују све те могућности. Сви учимо различито, али у интеракцији са роботом сви ти различити стилови могу да се обједине. Зато је он савршен асистент у настави.

У раду са ученицима ти користиш лего робота. Недавно је у Словенији одржано  FLL такмичење, на коме су твоји ученици постигли запажен резултат. О каквом се такмичењу ради?

FLL је скраћеница од FIRST LEGO League.  FIRST не значи прва, већ је акроним од речи For Inspiration and Recognition of Science and Technology. То је такмичење које постоји од 1999. године и сваке  године се пред ученике поставља нови изазов. Ове године тема је била Животиње, односно интеракција и заједништво људи и животиња. Учествовало је 80 земаља. Следеће године, тема ће бити вода.

Катарина са ученицима у Словенији

Само такмичење се састоји и више делова.

  1. Пројекат који ученици сами развијају

Ученици раде око 6 месеци на пројекту, чији најважнији део чини  истраживање. Сами проналазе идеју, разрађују је, консултују се са стручњацима, тестирају свој производ, испитују предузетничке аспекте.

2. Тимска игра

Основне вредности FLL су: тимски рад, игра је забавна, учимо заједно, неговање грационалног професионализма (радимо заједно са свима, волимо да будемо најбољи, али нисмо против других) и такмичим се али и сарађујем. Ученици добију тимску игру – проблем који морају да реше заједно. Сви имају исти задатак, а то је да њихов робот за 2:30 минута пређе терен који се састоји од различитих препрека. Те игре спремају људи који су се у фирмама баве људским ресурсима. Они спремају и питања на основу којих вреднују тимски рад.

3. Технички интервју

На овом интервјуу проверава се да ли су ученици сами  писали код и умеју ли да објасне како су конструисали свог робота.  Овде се показује квалитет кода и квалитет дизајна робота. Тимови објашњавају своје стратегије, износе предности и слабости свог робота.

4. Презентација робота

За презентацију робота ученици добијају свега 5 минута. Иако је дозвољено да се за презентацију користи ИКТ, већина тимова га не користи пошто у тих пет минута спада и укључивање рачунара, његово повезивање са видео пројектором, покретање презентације.

Тим Lego Bats припрема одбрану свог пројекта

Ове године се у Србији такмичило 16 екипа, што је одлична бројка за једну малу земљу. Ми смо освојили  друго и треће место и пласирали се на регионално такмичење које је за нас одржано у Словенији. У Словенији је један од мојих тимова био други (категорија техничког интервјуа), а оба тима су се пласирала на Европско такмичење које ће се у мају одржати у Данској.

Дакле, идете у Данску?

Да. Ако успемо да скупимо новац.

Погледајте Катаринино излагање на конференцији Нове технологије у образовању.

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s