Пројекат E-школе

На конференцији Нове технологије у образовању имала сам прилику да послушам излагање Звонимира Станића, дугогодишњег директора Хрватске академске и истраживачке мреже (CARNet), чија је мисија развој дигитално зрелог друштва. Он је говорио о најновијем пројекту ове установе, Е-школе, покренутом  2015. године са циљем достизања дигиталне зрелости школа у Хрватској.

Звонимир Станић представља  пројекат Е-школе

Овај амбициозни пројекат тренутно је у пилот фази и спроводи се у око 150 школа. Пилот фаза обухвата:

  • израду инфраструктуре (опрема за школе и наставнике)
  • израду оквира за дигиталну зрелост школа
  • израду оквира за дигиталну компетенцију наставника
  • развој сценарија поучавања (STEM предмети)

Како то ради CARNet

За CARNet сам први пут чула 2009. године, када сам одлучила да истражим могућности електронског учења и унапредим своје дигиталне компетенције. Уписала сам Е-learing akademiju и уверила се да се улагање у сопствени професионални развој у сваком погледу исплати. Овај постдипломски програм, познатији по скраћеном називу ЕЛА, развијен у сарадњи Карнета са канадским Универзитетом Британска Колумбија, изнедрио је 543 алумнија и ту се зауставио 2014. након 11 успешних година.

Моје прво питање за Звонимира Станића, тицало се управо судбине  Е-learing akademijе и одрживости једног оваквог пројекта.

Зашто ЕЛА, која је многе наставнике Хрватске и региона увела у свет електронског учења, више не постоји?

Једнa од  радионица E-learning akademije

Наставници који су завршили ЕЛА умногоме нам помажу у пројектима какав је Е-школе; они су промотери тог начина едукације и добре вере да технологија може помоћи у образовању. Програм ЕЛА је био захтеван и квалитетан и хтели смо да полазници након толико уложеног труда имају и академски признато образовање. Стога смо одлучили да га поставимо као постдипломски студиј на неки од хрватских факултета. У томе смо успели и у договору са Факултетом организације и информатике (ФОИ) у Вараждину и са Филозофским факултетом у Загребу, направили смо студијски програм чија је основа ЕЛА, проширен са још неколико колегија. Ове године ће почети са извођењем, а стручњаци из Карнета ће бити укључени у припрему, извођење наставе и њено даље унапређење.

ЕЛА је изнедрила и мукове (MOOC-s). Ове године организујемо трећи по реду Мудл-мук (MoodleMooc). Покренут је за потребе наставника у е-школама, али је отворен за све. Имамо око 1600 полазника, не само из Хрватске већ из целе регије. На овогодишњем муку, нагласак је на креирању образовних  садржаја кроз Мудл и едукацију ученика кроз Мудл.

Који пројекат сматрате најуспешнијим пре Е-школа?

Е-дневник. Почео је пре једанаест година као пилот пројекат у три школе и од тада до данас, прерастао у нашу најпрепознатљивију услугу. Укључено је преко 60% школа, односно, нешто више од  70% наставника користи е-дневник.

Овај пројекат смо развили сами – од идеје до реализације. Значајно је променио и олакшао начин вођења шолске документације, омогућио је родитељима и деци увид у оцене, изостанке, различита запажања о ученичким постигнућима, лектире, домаће задатке. Наставници који користе е-дневник већ су на пола пута до дигиталне писмености.

Пројекат Е-школе улази у трећу годину и у оквиру њега ви радите са наставницима који предају STEM предмете. Шта је са осталим наставницима?

Нама је у овој фази фокус  на математици, физици, биологији и хемији из више разлога. Први је што Европска комисија ставља нагласак на STEM због мањка професионалаца из ових струка и што желимо мотивисати ученике за избор  STEM факултета и занимања. С друге стране, ученици у Хрватској, а верујем да је тако и у Србији, најтеже усвају знања из математике и физике, будући да су она  доста апстрактна. Велики број ученика ни не покушава схватити математику – због начина на који им се предаје и  због обавезне литературе која им није прилагођена. Истраживања су показала да дигитална технологија може бити од велике помоћи ученицима приликом савладавања ових предмета. Дигитални образовни садржаји су више-мање универзални у целом свету, има доста понуђача и већ готових дигиталних садржаја, тако да је некако најлакше увођење тхнологије кроз ове предмете.

Иако се нећемо директно бавити друштвеним предметима, кроз пројекат ћемо направити пуно сервиса које могу користити и наставници који предају те предмете. Такође су сви наставници у  школама укљученим у пројекат добили таблете или лаптопе. Едукације које организујемо такође су намењене свим наставницима у школи.

Седмогодишњи пројекат Е-школе

Дакле, само СТЕМ наставници добијају сценарије учења и готове дигиталне образовне садржаје, инфраструктура и све остало, на располагању је свима.

Можете ли већ сад говорити о напретку? Да ли се клима у школама мења?

Када смо започињали пројекат прво смо  детаљно упутили директоре пријављених школа у све што их очекује. Било нам је важно да схвате да ово није тип пројекта где се испоручи опрема и заборави на све, већ да ћемо их интензивно едуковати, интензивно посећивати, радити истраживања о утицају технологије на образовни процес.  Све што се ради најмање има везе са инфраструктуром и наставом информатике, већ са наставом свих предмета, променом свести у школама око потребе и могућности коришћења ИКТ. Један од документа које су укључене школе у обавези да донесу је Стратегија увођења ИКТ у наставу. Директоре посебно освештавамо и едукујемо о потреби увођења ИКТ у наставу, о могућностима, предностима, али и опасностима интернета.

Примећујем да је клима у укљученим школама позитивна, врло је мали број оних који сматрају да дигиталној технологији није место у школи. Велика већина наставника, директора и јавности сматра да не можемо гурнути главу у песак и држати наставу какава је била у XIX столећу, већ је мишљења да треба да искористимо предности које ИКТ нуди, како бисмо омогућили деци да уче на други начин, да  развијамо код њих проблемски начин размишљања, аналитички начин размишљања, да знају да реше проблем захваљујући ономе што су научили у школи, а не да оно што су научили напамет забораве за три дана.

Очекујем добре резултате и да ћемо 2019. године кренути у велики пројекат који ће укључити минимално додатних 700 школа – тако би више од 60% школа у Хрватској постало е-школе. Надамо се да ћемо временом   укључити и остале школе јер то нам је и циљ – да се све школе нађу на неком ступњу дигиталне зрелости, на минимално средњој оспособљености за коришћење технологије.

Предавање Звонимира Станића о Е-школама

Након разговора са директором Карнета, остало ми је да се запитам колико  брзо и уз чију подршку, ће школе у Србији достићи одређени степен дигиталне зрелости.

Шта мислите о томе?

Advertisements

2 comments

  1. Мени је, читајући овај интервју, с посебним нагласком на предметима СТЕМ, пало на памет следеће: можда је неуспех у тим техничким предметима последица језичког неуспеха. Знамо да је језик основно средство за људску комуникацију, али ако га занемарујемо, како можемо очекивати успех на другим пољима? Није ни чудо што се математика не РАЗУМЕ. Можда бољи рад на језичком образовању може помоћи да се та препрека савлада?

  2. Након прочитаног текста и одгледаног снимка, а пратећи стање у просвети у Србији, мишљења сам да ми имамо све елементе за успостављање система, али да они нису повезани. Рад CARNet-а пратим више година и жељно изчекујем да АМРЕС пружи сличне могућности наставницима. Остаје ми да се надам да моја сазнања нису довољна и да се вредно ради на ставару могућности за наше наставнике, које имају колеге из Хрватске

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s