Један дан у руској метрополи

Москва нас је дочекала натмурена и горда. Док се аутобус пробијао кроз  гужву која нас је већ у јутарњим часовима дочекала у последњем, четвртом кругу којим је опасан град, поглед ми је био прикован за тешке облаке  спуштене сасвим ниско над сиве стамбене блокове и грандиозне споменике из совјетске прошлости.

DSCN2212

DSCN2215Оваква добродошлица ми је, не знам зашто, евоцирала слике из Ноћне страже (Ночно́й Дозо́р), урбане фантазије Тимура Бекмабетова,  чија је радња смештена на улице Москве.

Како смо се приближавали центру, саобраћајна гужва је постајала већа и аутобус се кретао сасвим полако, пружајући нам  прилику да уживамо у панорами града.

DSCN5213Споменици и зграде у соцреалистичком маниру су се проредили, уступајући место старијим  грађевинама задивљујуће лепоте, попут прве коју сам препознала, цркве Светог Василија Блаженог, највеће московске  атракције.

DSCN2224Већ у аутобусу ми је постало јасно: Москва не личи ни на један други град који сам посетила.  Раскошна је, а у исто време хладна. Огромна је, а савршено организована. Динамична попут осталих светских метропола, али нисам видела никога да жури.

Третјаковска галерија

Наше прво одредиште у једнодневној московској авантури била је Третјаковска галерија. Након што смо буквално избачени из аутобуса који је само на кратко застао, скоро трчећим кораком упутили смо се ка њој, демантујући први утисак: да овде нико не жури.

Овај музеј, један од најпрестижнијих на свету, чува  најзначајнија дела руске ликовне уметности из различитих периода, која је руски индустријалац и љубитељ уметности из 19. века, Павел Третјаков, годинама марљиво скупљао. На улазу је била гужва, што говори о односу Руса према националној уметности и култури. Да ли би, да се којим случајем налази код нас, редови били исто овако дугачки?

DSCN2229DSCN5247

За фотографисање унутар галерије морате имати  посебну дозволу. Оно што ме је обрадовало је да се она добија за свега 200 рубљи. Мали беџ са сличицом фото-апарата је знак да сте стекли привилегију да овековечите своје уживање у делима највећих руских сликара и најлепшим руским иконама.

Сат времена је мало да би се могло без грча и журбе препустити истраживању ове богате колекције (око 4000 експоната), али сам успела да бар на кратко упловим у величанствену руску прошлост, посебно кроз иконе Андреја Рубљова и Рјепинове историјске композиције и портрете.

Време је да кренемо даље.

Храм Христа Спаситеља

Праћени зубатим сунцем и јаким ветром, продорнијим од наше кошаве, набијајући капе на уши, упутили смо се пешке ка  Храму Христа Спаситеља.

20150409_154826Прича о овом храму велика је колико и он сам. Саграђен у 19. веку у част победе над Наполеоном, био је до темеља срушен за време комунистичке владавине. Цркву коју су градила четири цара 40 година, разнела је једна детонација. Како је лако уништити и како безобзирно!

Дуже од пола века Москва је била без своје најважније и највеће цркве. Тек када је, у сутон 20. века,  срушен симбол гвоздене завесе почела је њена поновна изградња.

Храм се налази на платоу са кога се пружа задивљујући поглед на град: реку Москву која руској метрополи обезбеђује излаз на чак 5 мора,  нестварни Кремљ са црвено-зеленим кулама и златним куполама, док се у даљини издижу солитери, како они из Стаљинове епохе, који подсећају на катедрале, тако и они модерног изгледа.

DSCN2237Унутрашњост храма је, мало је рећи, раскошна и подсетила ме је, не изгледом, већ атмосфером, тихом и свечаном у исто време, на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму.  Река људи, а једва чујан жамор.

Ко није водио ђаке у Московски метро…

По изласку из Храма, метроом смо се упутили ка Арбатској улици која је центар градског живота Москве. Вожња је била кратка, свега једну станицу и то на најкраћој релацији, од Александровског Сада до Арбатскаје улице.

DSCN2250Кажу да је московски метро најлепши на свету. Све је уредно, чисто,  са украшених сводова спуштају се лустери, као да сте у музеју.

Док смо чекали воз нисмо имали пуно времена за разгледање, јер су са нама били ђаци једне основне школе. Наставнице које су их водиле, направиле су распоред стајања на перону  ређајући их као матрјошке, тако да најмање дете буде ушушкано између оних старијих и крупнијих. Затим су обилазиле те гомилице панично их пребројавајући и изговарајући кратке наредбе. Сви смо били помало напети, као пред неки свечани чин. Нисам била сигурна да је деци, посебно оној најмлађој,  било сасвим јасно шта сад треба да се догоди. Но, воз је стигао и операција је  изведена успешно.

Оно што је уочљиво, не само у метроу, већ и у целом граду,  јесте да су сви натписи, сва обавештења, на руском језику. Нигде трага енглеском. Срећом нисам западни туриста, за њих је московски метро у најмању руку компликовано  искуство.

DSCN5369Шетња Арбатском улицом, после напетости у метроу, била је опуштајућа. То је једна дугачка учица, затворена за саобрађај,  са пуно банака, продавница и ресторана, садржајима драгим сваком туристи. После кафе у једном од  ресторана, поново сам се уверила (први пут сам то доживела у Костроми) да се Руси баш не убијају од љубазности према страним туристима, нити се труде да их размеју. О’ш, не’ш, не мораш!

Шта их брига кад имају Кремљ!

Кремљ у сумрак и Црвени трг ноћу

А Кремљ у сумрак изгледа надреално!

DSCN5390

DSCN2275У исто време центар моћи и несвакидашње уметничко дело, што се очитује на сваком кораку. Мене је највише подсетио на бајку, али неку писану у духу браће Грим, вероватно због црвене боје и бајковито лепих цркава од којих је најмаштовитија, како легенда казује, одузела вид своме творцу.

Најпознатији део Кремља, Црвени трг, на наше велико разочарање, био је затворен. Опасаног металном оградом и полицијским кордоном, могли смо да га посматрамо само издалека. У току је била проба војне параде која се овде сваке године одржава на Дан победе над фашизмом. Са разгласа се орило: Един, два…

DSCN2294Шта нам је, ту нам је. Разочарана што нећу моћи изблиза да посматрам чувену бомбоницу и поред ње насукани Лењинов маузолеј, спас од хладноће (ако је овако у пролеће, како ли је тек зими) потражила сам у тржном центру ГУМ, који је познат и онима који су били у Москви у време социјализма. Од њих сам чула да се тада у њему у редовима чекало  како би се у оскудно снабдевеним продавницама купило било шта. Данас је сасвим друга прича. Ово је најраскошнији тржни центар у коме сам била. Редова не видех, а ништа не купих. Но, бар сам могла да уживам у  ноћном животу Кремља.

Таман кад сам хтела још једном да провирим на Црвени трг  кроз стаклена врата  која су повезивала тржни центар са њим, полицајац је уклонио металну баријеру и широм их отворио. Излетела сам као омађијана. На тргу још увек није било никога. Црвени трг by night, сасвим кратко, само за мене.

DSCN2297

DSCN5404

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s