За ким звоно звони–I део

Са Америком се већина нас сусрела у филмовима. Из угла детета, најбоље памтим  вестерне као и да сам увек била на страни Индијанаца. Касније су овај жанр заменили трилери и холивудски спектакли. Ипак, највише сам о Америци научила из прича моје тетке која се тамо обрела захваљујући балканском бурету барута чију је експлозију осетила на својој кожи. Сада живи амерички сан, али не онај који већина сања.

Проводећи већ друго лето код ње у Вашингтону, политичком седишту САД, и обилазећи бројне музеје, меморијале,  гробља и туристичке атракције, успела сам да стекнем  јаснију слику о овој великој и моћној земљи. Оно за шта сам  остала ускраћена, је одговор на питање које ми се наметнуло првог 4. јула доживљеног тамо: која то сила, или које вредности, тако чврсто држе на окупу људе различитих нација, вероисповести,  боје.  Шта је заједничко царинској службеници која ми је на улазу у Америку пожелела добродошлицу на чистом српском, црнцу који је, сасвим могуће,  потомак роба  са плантаже Џорџа Вашингтона и углађеном кустосу из Националне катедрале? Одговор  сам потражила у Филаделфији, историјском седишту САД.

Путовање у Филаделфију започело је у кинеској четврти у Вашингтону, где смо у малој,  неугледној  чекаоници у коју се силази уским степеницама директно са улице, пронашли заклон од оморине која се у раним јутарњим сатима спустила на град. Време смо прекраћивали посматрајући Кинескињу која је на оштром и грубом енглеском  узвикивала инструкције путницима, делећи их у две категорије: Њујорк-пипл и Фили-пипл. Из њених уста сам први пут чула иначе уобичајен надимак овог града: Фили (Philly).

Аутобус је каснио  у поласку и то ме је помало подсетило на моју земљу.  Идилу чекања прекинула је путница која je журила на авион,  кратком примедбом да ће тужити агенцију. И кренули смо. Прва пауза била је у Балтимору, где је возач покупио још неколико путника и расправљао се са брачним паром који је тврдио да има важећу карту купљену преко интернета. Оставили смо их љуте и са коферима, на  “приручној” аутобуској станици крај бензинске пумпе у предграђу. Дупле карте или не, поново асоцијација на Србију. Искрцали смо се тамо где смо и ушли, у Кинеској четврти, насуканој у другом граду, али са истим обележјима. 

Филаделфија је типичан амерички град, америчкији од Вашингтона који је позајмио њене широке булеваре. У самом њеном језгру су небодери који се у грандиозности и раскоши такмиче са грађевинама чија старина сеже у време Вилијема Пена (Villiam Penn), енглеског квекера и оснивача града. 

  Benjamin Franklin Parkway

Имали смо срећу да је хотел у коме смо одсели у самом центру, преко пута велике тржнице (Reading Terminal Market) и најважније знаменитости смо могли обићи сасвим лаганим ходом.

DSCN0926Воће невиђено

Љубазна рецепционерка нам је дала  мапу града (најслађе је истраживати нове градове самостално, са мапом у руци) и савет шта је најбоље да посетимо првог дана боравка у Филију. Топло нам је препоручила Љубавни парк (Love Park) и шетњу  булеваром Бенџамина Френклина до Музеја уметности,  испред ког се налазе познате Рокијеве степенице (Rocky Steps). Следећег дана, можемо да посетимо историјску четврт  у којој се градила будућност Америке и где се налази најважнија национална знаменитост, Звоно слободе (Liberty Bell).

Упитала сам је за мост, да ли је   изводљиво да  предвече прошетамо до њега и спустимо се до реке. Одговорила је да је мост далеко, у непривлачном делу града, и да тамо нема богзнашта да се види.  Знала сам да нам се концепције овде разилазе, јер сваки град који претендује да буде велики мора имати лепе и велике  мостове. А овај, за који сам питала, носи име једног великог човека, Бенџамина Френклина.

Наставак на следећој страници

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s