Забелешке са једног виртуелног путовања

Данас сам се уверила да бити наставник не значи заборавити како је бити дете и да, бар неки од нас, нисмо заборавили да се играмо. Истражујући могућности образовне примене виртуленог света Секунд Лајф, осетила сам дражи искуственог учења које је, иако се одвијало у дневној соби, бескрајно подсећало на авантуру.

Урањајући у овај паралелни универзум, у току данашњег поподнева урадила сам и научила следеће:

  • како се позивају пријатељи, креира група, шаље позив пријатељу на одређену дестинацију (Секунд Лајф се дефинитивно базира на друштвеном конструктивизму)
  • пронашла одлично видео упутство о изради фотографија у Другом свету и практично применила научено
  • спријатељила свој лични и наставнички аватар и одвела их  на исту дестинацију (постоје модериране дестинације, којима се приступа само по позиву)

 

Snapshot2_001
Збуњени аватари – заједничка СЛ фотографија

 

  • открила могућност размене, дељења различитих објеката између аватара
  • како да прихватим позив у групу и комуницирам са другим становницима овог виртуелног света
  • како да мењам положај тела док седим на клупи
8.12
Опуштена комуникација у виртуелном свету

Велики корак за једну дигиталну придошлицу, зар не?

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s