Једна сличност између Београда и Вашингтона

Читајући духовите  коментаре на  Твитеру поводом увођења БусПлус картица за плаћање градског превоза и нових правила у вези са његовим коришћењем,  слатко сам се исмејала новим мукама Београђана, али и уплашила за нас из провинције. Како ћемо се, у ионако хаотичном Београду, изборити са новим правилима и контролорима у пренатрпаним аутобусима? Негде сам прочитала да су казне за улазак на средња врата драконске, али можда је то била само неслана шала.

Како бих се припремила за Београд, одлучила сам да тренирам овде, у Вашингтону, где нема ни контролора, ни застоја проузрокованих гужвом и где сви уредно користе своје SmarTrip картице које веома подсећају на оне београдске. Наравно, постоје и разлике које иду у прилог практичним Американцима.

VS

  1. Цена картице је 10 долара и имате на њој новца за отприлике 2 вожње.
  2. Напуните картицу са онолико новца колико желите, односно мислите да ће вам бити потребно за одређени период. То радите уз помоћ аутомата који се налазе на улазима у метро станице, или у самим аутобусима. Претпостављам да их има и на неким другим местима, али  нисам проверавала.
  3. Овом картицом плаћате вожњу градским аутобусима (различитих превозника), метроом (постоје плава, зелена, црвена, жута и наранџаста линија и за све важе иста правила и цене), а можете да је користите и за плаћање паркинга.  Картица важи не само у граду Вашингтону, већ у целој области, која се протеже и на државе Мериленд и Вирџинија.
  4. Нема збуњујућег увлачења картице у некакве апаратиће за поништавање (сећам се да сам се последњи пут у Загребу шверцовала са све купљеном картом коју нисам знала како да поништим). Довољно је да прислоните картицу на сензор и он ће вам скнути новац потребан за вожњу.
  5. Ако се возите аутобусом, картицу прислањате само приликом уласка у њега и на екрану можете да прочитате колико вам је новаца још остало на њој. Једна уплата (вожња је 1,60 долара) важи 2 сата и за то време ви можете и да промените аутобус, паметна карта ће вас препознати и неће вам поново скинути паре. Ако немате смарт картицу, можете да убаците новац у апарат, цена је иста, с тим што се онда не надајте кусуру нити бесплатном мењању аутобуса. Метро је нешто скупљи и цена је различита у различито доба дана (у шпицу је најскупља). Картицу прислањате на сензор и приликом уласка на станицу  и приликом изласка из ње, с тим што вас први пут паметна машина само региструје, а други пут вам скине новац.
  6. Оно што ми се нарочито допало у градском превозу у овом граду је што је прилагођен и особама са инвалидитетом и што нисам ни у једном моменту, без обзира да ли је у питању аутобус или воз, доживела неку непрјатност. Сви су љубазни, предусретљиви, нема гурања и псовки, а уступање места старијима је нешто што се подразумева.

Вожња јавним превозом у Вашингтону је право уживање. Надам се да ће ускоро бити  и у Београду.

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s