Музеји у Вашингтону

Оно што Вашингтон издваја од већине градова који који се диче својим музејима, је што је улаз у већину овдашњих бесплатан, те је стога прави грех не обићи их.

Смитсонијан институт

Под окриљем овог образовно-истраживачког института налази се 19 музеја и галерија, 9 истраживачких центара и зоолошки врт, смештени на потезу који се зове Национални центар (National Mall).

smithsonian-map-washingtondc Смитсонијан  мапа

Обилазак је најбоље започети од централне зграде која подсећа на замак и која је најстарија зграда овог комплекса – завршена 1855. године. Унутар ње налази се центар за посетиоце, а на самом улазу је крипта оснивача института, Џејмса Смитсона.

IMG_5266Централна зграда Смитсонијан института

Који ћете од 19 Смитсонијан музеја посетити, зависи од ваших личних интересовања и склоности, али ако имате довољно времена, вреди видети сваки од њих.

Ако из централне зграде изађете у ботанички врт, његовим стазицама можете прошетати до Музеја афричке уметности који ће вас очарати својим бојама и облицима, као и спојем традиционалног и модерног. Артефакти сакупљени са различитих крајева овог континента, употпуњују слику о афричкој култури, сведоче о естетским, колико и животним вредностима људи у различитим временима, пркосе предрасудама. За мене је највеће откриће и најшокантнија (у позитивном смислу) била изложба радова мароканске уметнице Леле Есејди (Lalla Essaydi), под називом Painting and Desire. Изазовне фотографије женских тела прекривених арапском калиграфијом, огромног формата, слике које представљају њено виђење слика европских оријенталиста 19. века, храбро пркосе стереотипима свих врста, посебно оним који се тичу пола и доживљаја арапске културе.

Не мање провокативна и узбудљива је и бунтовничка прича  каталонског сликара наредалисте, Хуана Мироа (Joan Miró), поставка под називом Мердевине бекства (The Ladder of escape) која се налази у Националној галерији уметности.  За истинске познаваоце ликовне уметности ова изложба је сигурно права посластица, а мене, лаика, док сам посматрала 3 огромна платна различитих боја на којима је као невештом, дечијом руком,  повучено неколико линија (на једном платну чак једва видљивих) навела ме је на размишљање о смислу уметности. Да ли je уметност специфичан вид бажања од апсурда, односно супротстављање истом, или бег у апсурд?

У Природњачком музеју (Natural History Museum)  који пружа могућност да, одвојени од градске вреве и несносне жеге, отпутујете у најдубљу прошлост планете, пажњу ми је  заокупила интерактивна поставка о леденом добу (сетих се нашег Миланковића) и океанима.  Овај музеј вреди обићи више пута и свакако ћу то учинити најмање још једанпут.

IMG_5262Улаз у Природњачки музеј

Од Air & Space музеја сам много више очекивала (изгледа да су овде уживали љубитељи авијације, посебно ратне)  и била бих сасвим разочарана да нисам натрапала на своју опсесију из детињства, свемирску истраживачку станицу Скајлаб, у природној величини. Прича о Скајлабу који прети да падне баш у моје двориште, је једна од првих коју сам написала и коју сам са узбуђењем читала деци из комшилука. Хвала на Скајлабу и занимљивој причи о првим летовима у свемир, али овај бих музеј ипак препоручила особама мушког пола, којих je највише и било међу посетиоцима.

IMG_5271

Музеј холокауста

Место које свакако вреди посетити ако се задесите у Вашингтону,  је Музеј холокауста (US Holocaust Memorial Museum) који се налази близу Вашингтонског споменика и недалеко од Смитсонијан комплекса.

IMG_5408Музеј холокауста

Музеј има више поставки, у оквиру њега је и библиотека, центар посвећен преживелим жртвама холокауста и центар за напредне студије о холокаусту. Специјална поставка о нацистичкој пропаганди (The Power of nazi propaganda)  осмишљена је тако да посетиоци могу хронолошки да прате развој нацистичке пропаганде, преко филмова, постера, интерактивних мапа итд, била ми је веома интересантна, не толико сама по себи, већ због других посетилаца.  Посматрајући њихова лица и реакције, евоцирала сам свој доживљај холокауста приликом посете Музеја холокауста у Јад Вашему.

Тражећи излаз из сиве зграде овог музеја (поново асоцијација на Јад Вашем) која подсећа на лавиринт, натрапала сам на ходник у коме се налази  поставка посвећена Сребреници. Овде није било никога, баш никога, да посматра моју реакцију.

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s