Споменици Вашингтона у слици и речи

Ужим центом главног града САД,  Вашингтона, доминира National Mall, простор у облику дугачког правоуганика у оквиру ког и око кога се налазе најзначајније грађевине и  национални споменици  који причају причу о овој моћној држави, њеним биткама и победама, кризама и поразима. Разгледање ових споменика може да вам употпуни слику о Северној Америци, њеној историји, и помогне да боље разумете  појам америчке нације, што верујем, онима који су живели у југословенској ери, неће бити тако тешко. Све  споменике можете обићи за једно поподне са све паузама за освежење и уживањем у зеленилу паркова и лепоти природних и вештачких водених површина.

IMG_5281

Under Construction: National Mall, 2012.

Ако сте први пут у Вашингтону, сигурно ћете пожелети, пре свега осталог, да видите Белу кућу, обитавалиште америчких председника, симбол политике и моћи. Она се налази на месту где се секу 16. улица и авенија Пенсилванија у оквиру тзв. Председничког парка (1600 Pennsylvania Ave. NW). Иначе, сналажење у Вашингтону је веома једноставно, јер је град подељен у квадрате и улице које воде од севера према југу  означене су бројевима, а оне од истока ка западу словима абецеде.  Ове улице дијагонално секу авеније које носе називе по државама или појмовима из америчке историје  у самом центру града (Constitution av, Indepedence av.).

IMG_5170

Чекајући Обаму – White house

Сама по себи, Бела кућа није толико упечатљива и лако бисте могли помислити да је обична вила грађена у неокласицистичком стилу (каквих је овде пуно), да није гужве око ограде која је окружује. Људи из разних крајева САД и  целог света слободно завирују у председниково двориште. Обезбеђење је прилично неупадљиво и Бела кућа делује приступачно, с тим што, ако желите да је разгледате и изнутра,  морате месецима раније да се најавите преко своје амбасаде (или свог гувернера ако сте грађанин САД). Ове мере опреза уведене су после 11. септембра. Ипак, крајичком ока, приметила сам снајперисте шћућурене на крову беле зграде.

Ако продужите право од Беле куће  улицом 16 или Председниковим парком, натрапати ћете право на Вашингтонски споменик  који се налази у самом центру Националног мола, који се северно протеже до Капитол Хила, а јужно до Линколновог меморијала. Споменик је деломично оштећен у земљотресу који је потресао Вашингтон 2011. године, па је затворен за јавност, а препознатљиви базен који га је кроз одраз у води повезивао са Капитол Хилом се такође обнавља (реновирање је започело крајем 2010. године и трајаће до 2013), па не изгледа нарочито привлачно. 

IMG_5222

Вашингтонски споменик је свој одраз пребацио из испражњеног базена у оближње језеро

Пут од овог упечатљивог и свеприсутног обелиска на југ, ка реци Потомак, одвешће вас до меморијала посвећеног Другом светском рату. Овај меморијал вреди видети због комбинације патриотизма (чак и националног кича који ме је подсетио на нашу бившу земљу и њене споменике) и прелепо уређних паркова. Уствари, цео тај централни део Вашингтона препун је велелепних споменика до којих се стиже лаганом шетњом вијугавим стазицама у сенци високог дрвећа и поред језера. Велике су шансе да успут наиђете на веверице које ће вас љубопитиво гледати и покушати да вам приђу. Посебно ако са собом носите храну.

IMG_5189

 World War II Memorial

Даљи пут шумицом, одвешће вас до још једне велелепне грађевине, Линколновог меморијала, који подсећа на грчки храм  који придржава 36 дорских стубова (толико је Америка у Линколново време имала држава). У џиновској грађевини,  на средишњем месту, налази се гигантска  статуа Абрахама Линколна у седећем положају, а са леве и десне стране текстови његова 2  најпознатија говора. Нација не сме да заборави шта је њен великан говорио. Меморијал се налази  тачно насупрот Вашингтонског споменика (чију симболику нисам успела да одгонетнем, па сам јој дала сопствену) и Капитол Хила, односно у истој линији је са њима.

IMG_5198

Абрахам Линколн, у хладном мермеру и срцима грађана  уније коју је створио

Када завршите са разгледањем Линколна, можете, ако желите да посету реци Потомак оставите за неки други дан,  наставити  шетњу парком до меморијала посвећеног  ветранима Корејског рата. Он  је препознатљив по 19 склуптура које представљају америчке војнике изгубљене у патроли, на чијим каменим лицима се оцртава неизвесност и страх, као и гранитном зиду на чијој се површини такође рефлектују лица војника. 38 лица уклесаних у камен симболишу  разграничавајајућу 38. паралелу која је умало постала повод за нуклеарни рат.  

IMG_5210

На непознатом терену за непознати циљ

Након поучне приче о поразу,  крећући се даље стазама Западног Потомак парка наићи ћете на спомен место још једног великана, Мартина Лутера Кинга, борца за права црнаца, у чијем се средишту (овога пута антички стубови су изостали)  налази његова статуа уклесана у тзв. камен наде.  Овај споменик је новијег датума (завршен је 2011. године) и не могу да се не запитам да ли је случајност да је први црнац доспео у ову алеју великана тек за мандата првог црног председника САД. А можда се времена и свест људи мењају.

IMG_5215“I have a dream”

Идући даље уз парк, обалом језера које је спојено са Потомком, наићи ћете на спомен парк посвећен  32. америчком председнику, Френклину Рузвелту, човеку на коме је био терет рашавања велике економске кризе која је задесила Америку 30-их година 20. века. Осим статуе Рузвелта и његовог пса, његове жене Елеоноре, овде можете видети и скулптуре које осликавају време у коме је он председниковао. Иако прича суморну причу о сиромаштву и борби за егзистенцију (нама толико блиску), овај део парка подилази чулу вида и потсећа на рај.

IMG_5226

I have seen War. I hate War.

Пут од Рузвелта води Стазом  трешања (Cherry Blossoms) до меморијала   трећег америчког председника, Томаса Џеферсона. Овај меморијал се налази тачно насупрот Беле куће, која се и види са његових степеница.  За Џеферсона кажу да је био ренесансни човек, па  онда није за чуђење што је и његово спомен место  изграђено у неокласицистичком стилу, с тим што на моменте, ако сте се у обиласку националних споменика Вашингтона затекли у јулу, када се на овај град спусте несносне оморине пропраћене високим температурама, можете да помислите да сте залутали у страру Грчку или Рим.

IMG_5235

Дух антике над Америком

Иако има још штошта да се види,  на овом месту бисте могли да прекинете  своје путовање кроз америчку историју  и укрцате се у први климатизовани метро-бус који ће вас одвести пут садашњости.

4 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s