Европски форум иновација у Берлину

Innovative Education Forum део је Мајкрософтовог програма Партнер у учењу који постоји у већини земаља у Европи и свету и  намењен je унапређену образовнo-васпитне праксе уз помоћ ИК технологије, али и развијању нових педагошких вештина. Европски образовни форум организује се сваке године крајем марта у другом европском граду, да би се крајем године на Worldwide Innovative Education форуму окупили едукатори из целог света.

На Форуму су учествовали представници 42 земље, а укупно је било 78 радова.  Србију смо имали част да представљамо ми, наставници из три бачкопаланачке средње школе, Миљана Попадић, Стеван Јурић и ја, захваљујући освојеном првом месту за рад Путник кроз васиону и векове на националном конкурсу Креативна школа који расписује Завод за унапређивање образовања и васпитања у сарадњи са Мајкрософтом Србије.  Са нама су у Берлин путовале и Мирјана Којчић, кординаторка Креативне школе и судија на ИЕФ, и Катарина Милановић, ПИЛ менаџер за Србију.

„Образовање је најважнији ресурс у глобалном друштву знања“ –  рекла је на отварању Форума Анђелика Гифорд, чланица управног одбора Мајкрософта Немачке и нагласила важност промовисања иновативних пројеката и размене искустава наставника из целог света у циљу побољшања образовања деце и младих.

Цео форум изгледао ми је као искорак у будућност, и то када је образовање у питању, прилично неизвесну и непредвидиву, али препуну могућности. Чини ми се да  на крају прве деценије 21.  века све више долазе до изражаја неформалнији облици образовања  у којима је ученик у правом смислу речи у центру, на првом месту, а наставник помагач, усмерач. Ово су потврдиле и радионице у којима сам учествовала, у којима је нагласак био на активацији ученика уз помоћ ИК технологије, али изнад свега, заиста фасцинантно предавање професора Шугата Митре Hole in the Wall о истраживању које је спровео у Индији и које је резултирало невероватним открићима која говоре у прилог неформалном образовању.

На крају овог предавања запитала сам се да ли смо ми ученицима уопште потребни и која ће бити наша улога у будућности (сигурна сам да ће бити промењена), али сам у исто време постала свесна недостатака сопствене наставне праксе. Када сам својим ученицима испричала  утиске са овог предавања, били су одушевљени и повезали су ову причу са филмом Милионер из блата који је био инспирисан управо овим Митриним експериментом, а који смо, које ли случајности, гледали пред мој одлазак у Берлин.

Осим прилике да слушам и да попричам са еминентним стручњацима из света образовања, имала сам прилику да видим шта то раде моје колеге из других земаља, али и да њима представим оно што сам са својим тимом урадила. Та непосредна размена искустава била је највећа драж овог тродневног догађаја.

Колико сам приметила овогодишњи Форум је био у знаку разних друштвених софтвера и њихове  употребе у настави (твитер, вики, блог, па и фејсбук), али се могло видети како се на креативан начин у раду са децом могу употребити програми попут  фотосинта, глостера (за прављење плаката), бинга, ворлдвајд телескопа, јутуба. Климатске промене и заштита животне средине била је приметно најпопуларнија тема, као и развијање толеранције и мултикултуралности (са призвуком улизивања Европској унији и то нарочито код земаља које још увек претендују да у њу уђу или су свеже чланице), али и великих тема попут Другог светског рата или средњег века које су показале да је историја, посебно национална  још увек неисцрпни извор инспирације и да може много чему да нас научи.

ИЕФ је такмичарског карактера, тако да су пројекте којима смо се представљали гледале и процењивале и судије, по три на сваки рад (наши суци били су из Украјине, Шкотске и Холандије, јер се водило рачуна да не буду из земље окружења) које су предлагале најбоље радове главној комисији (слично имамо и ми на Креативној школи) а  они су на основу својих критеријума бирали победнике у 3 категорије: заједница, садржај и сарадња, који  ће  представљати Европу на светском форуму у октобру у Кејптауну.

Моји фаворити су били: „The Forgotten Monument of Unforgotten War“ тима из Русије (руски опширно и дубоко и питање колико примењиво у пракси ако не живите у Русији, али ипак мега-гига, генијалан пројекат) и „Climate Change Challenge“ – тима из Велике Британије (једноставан и примењив у пракси, чак и код нас).

Проглашење најбољих радова по традицији одиграва се последњег дана Форума на  гала вечери. Из приче сам имала представу како је то изгледало ранијих година, али пошто су ове године правила била нешто измењена (да би се избегло лобирање) мени је гала вечера изгледала као добро изрежиран хорор филм са кулминацијом на крају. Прво је на видео биму била примамљива фотографија Кејптауна, места где ће се одржати светско окупљање, па кратке реминесценције на претходна такмичења (Беч, Бразил), опуштајући концерт ученика Бахове академије, а негде на средини вечери је било проглашење 25 полуфиналиста које ме је шокирало, не само због тога што је помало подсећало на избор за мис, већ и због тога што је уведено тек ове године, па га нисам очекивала. Тек на самом крају, проглашавали су се победници.

 

Своју збуњеност када се на другом месту у категорији сарадња на огромном видео биму појавило име Србије, не могу ни да опишем, јер иако сам претпостављала да је наш рад Путовање кроз васиону и векове (на енглеском: „Journey through Space and Centuries“)  добро прошао код судија, нисам очекивала да ће начин на који смо кроз тимски рад и сарадњу ученика три различите школе показали да постоји нераскидива веза између науке, уметности и вере као три важне области људског духа, наићи на њихово потпуно разумевање.

 

Ученици техничке, економске школе и гимназије,  откривали су дело Милутина Миланковића Кроз васиону и векове на различите начине, кроз истраживачка, замишљена и духовна путовања, а резултате свог рада представљали су на начин који су сами одабрали. Највише интересовања и код колега и судија изазвала је несвакидашња употреба Wordlwide  телескопа,  програма који се углавном везује за природне науке, за приказ једног књижевног дела.

Збуњеност и главобоља препустиле су место радости и некој врсти поноса, тек кад сам на повратку у хотел, разговарајући са својим тимским сапутником, Стеваном, схватила да ће пројекат на коме смо радили скоро годину дана, а који се темељи на идеји промовисања науке и великих људи попут научника Милутина Миланковића (аутора дела Кроз васиону и векове), представљати, заједно са радовима наших колега из Велике Британије, Ирске, Данске, Русије, Румуније и Шведске, Европу у свету.

Победници у категоријама Заједница,садржај и сарадња

Српски тим